Posts

Devil's advocate

Image
  Највећа предност филма "Ђавољи адвокат"  је феноменални Ал Паћино (да не кварим ко није гледао) и један од најбоље написаних и изведених монолога о искушењима и људској слободи. Мени лично је предност и што је ово, у суштини, хришћанска алегорија, па видимо адвоката који полази од жеље за правдом и полако клизи ка жељи за личним успехом, одбацујући притом морални компас. Режија има нека поприлично добра естетска решења за контрасте светло-тама, придајући причи космички карактер борбе добра и зла. Од замерки, мада није ни замерка, тако су изабрали- има неких тако кич и неубедљивих момената, као да су сцене из МТВ спота, нарочито ако су уплетени помало смешни еротски елементи, а колико год Киану Ривса симпатисао као човека, поред једног Паћина се итекако примети да није тај калибар. Не може да прати ни Шарлиз Терон, тако да слабо и мариш за главног лика до краја. Опет, овај психолошки трилер са неким хорор шмеком свакако би требало одгледати због наведених разло

I, Tonya

Image
После овог филма ми је постало јасно да Марго Роби није само још једно (заиста) лепо лице Холивуда, већ озбиљна глумица и камо среће да чешће глуми овако сложеније и животније улоге, а не дводимензионалне ликове из стрипа и дечије играчке. Похвалио бих и Алисон Џејни која је бриљирала као хладнокрвна мајка. Овај је филм црнохуморна биографија, нешто у маниру Скорсизијевих филмова тог манира, само што овде у средишту нису "добри момци" мафије, већ нездрава породична, међуљудска и спортска атмосфера, са насилним, непредвидивим, живописним ликовима. Овај филм по истинитим догађајима (колико је истине у њему, и сам се шали на рачун тога), без сумње је вредан пажње. Врло необична атмосфера, доста црн, на моменте и горак хумор, жив ритам филма који ни на трен није досадан, па ко воли, нек изволи.  

Краљевство планете мајмуна

Image
  "Краљевство планете мајмуна" Добар биоскопски филм и исплатива забава. Јасно, имајте на уму да је ово филм са шимпанзама које причају, јашу коње и припитомљавају орлове. Но нисам ни у једном тренутку осећао да ме заглупљују. То је разлика између богате и паметне маште, и неуверљивих и немаштовитих лажи. Ефекти су никад бољи, невероватно колико је технологија напредовала. Глумци изузетни, очигледно је да су наставили традицију стила снимања са експресијама и гласом правих глумаца (људи ). Неке велике, епске сцене. Прича, ништа ново, али држи пажњу два и по сата колико филм траје. Настављено је у маниру претходних филмова, капљица запитаности о потреби насиља, склоности ка надмоћи, оправданости побуне... Ништа ново или посебно дубоко, ово је више забаван филм. И много визуелно леп, за разлику од Марвелових и осталих летњих блокбастера где те глава заболи од шаренила, луде камере и блесавог темпа и брзине, овај филм, иако сав у ефектима, понаша се као да то није

Falling down

Image
"Ја сам негативац?" "Да." "Како се то десило? Радио сам све што су ми рекли да радим." Ако би мене питали, убедљиво најбоља улога Мајкла Дагласа није она где глуми разне шмекере и богатуне, већ она где је човек којег је друштво дотерало до ивице и он пада преко. Falling down (не знам како су наши превели?) је филм који је имао озбиљну, озбиљну петљу, можда последњи филм пре овог политички- патетично-коректног лудила. Видимо овде Вилијама који на самом почетку прсне од бесмислене гужве у саобраћају и креће да се супротставља ама баш свему што нема смисла а што се труди да умањи значење смисла обичном, просечном човеку, а они то, ето, тек тако, прихватају. Довољно је погледати сцену у Мек Доналдсу (или каколи је већ у филму назван) где Вилијам има смелости и дрскости да пита зашто хамбургер није као на слици и који ђаво се радници осмехују. Но да ствари не би биле црно-беле, или можда да аутори филма не би кривично одговарали јер су шибнули пр

Breaking surface

Image
  "Испод површине" је норвешки филм о сестрама које роне из професије и хобија, па се дешава белај. Заиста јесте хороран на извесни начин, нарочито за мене који имам својеврсну фобију од дубоког роњења, а везану опет и са клаустрофобијом.Ево материјала да и вечерас теже заспим! Филм похваљујем због прелепе природе (ван воде) и зналачки снимљених сцена испод воде (иако под том водом нема никакве лепоте, живуљки и корала, па ми није најјасније зашто су ишли у недођију да роне, могли су било куд? Биле само две (логично) компјутерске орке паметније од наших јунакиња! ). Похваљујем филм и због огромне напетости, којој доприносе стварне сцене заиста снимљене под водом, без компјутера и којечега. То ми је највећи утисак. То је много тешко снимити, из више разлога. Мање више, може да буде продукцијска ноћна мора, укључујући осветљење, каскадере, некад и опасне сцене без прикљученог кисеоника, итд. Да не кварим утисак јер сам уочио неке могуће мане у физици или логиц

Sound of freedom

Image
  Sound of freedom илити Звук слободе је филм који сам због тежине тематике избегавао да гледам. Осмелио сам се и остаје невероватна горчина и терет. Снимљен по истинитим догађајима, приказује агента који се осмелио да у Колумбији трага за децом коју продају у бело робље, ослобађа их и злочинце приводи правди. Филм показује жртве са изузетним поштовањем, нема, хвала Богу, никакавих експлицитних сцена насиља и злостављања али и овако имплицитно довољно је да вам се желудац преврће. Џим Кавиезел као и увек износи улогу одлично, као и сви остали. Што се тиче осталог, можда су ликови могли мало да буду дубљи, темпо приче мало више уравнотежен али у начелу ово је добар и на моменте веома напет, стално мучан филм који је заиста требало да буде снимљен. Језиво је у каквом свету живимо.  

Donald Sutherland

Image
  Мислим да у животу нисам чуо да неко не готиви Доналда Сатерланда и његово глумачко умеће. Човек је одличан и у комедијама, с којима је почео (M.A.S.H.), и у хорорима, где је остварио две култне главне улоге (Invasion of the Body Snatchers, Don't Look Now), одличан и у ратном и акционом жанру (Dirty Dozen) а као клинцу био ми је најпознатији као споредни лик у трилерима, а ту би често засенио остале. Никад класично холивудски посебно леп, али увек харизматичан и фаца, изузетан у глуми и уверљив чак и кад је у блокбастерима са сиромашним сценаријом. Поживео добре године и скоро до самог краја разваљивао у глуми - вјечнаја памјат.