White Lotus

 White Lotus је америчка сатира-црна комедија- драма која већ трећу сезону успешно огољује празнине и заблуде неокапиталистичких идеала. Не бих нашироко писао о серији, не знам ни да ли бих је препоручио јер је до укуса гледаоца, уме да буде веома горка и брутална, но другачије можда не би ни допрла критика до оних којих се тиче (мада не допире ни овако, баш њих брига). Као позитивно изненађење ове сезоне био је Патрик Шварценегер који је немерљиво бољи глумац од чувенијег тате. Арнолда већина нас готиви али, истине ради, није баш материјал за Шекспира или Нушића. И остали су сјајни. Болесни монолог легендарног Сема Роквела био је виралан јер огољује суву истину: кад би човек имао све што зажели, не би било довољно, упропастио би самог себе у својој незаситости. Сезона је могла бити много краћа, неке ствари се само понављају, но опет, у времену кризе креативности, у начелу сам задовољан.