Soylent green (1973) - Зелена соја

 Снимљен 1973. филм предвиђа 2022. годину (јесте, баш ову) у којој влада несташица хране и воде. Да би подмирили потребе прегладнелог становиштва, капиталистички моћници избацују неке нове сорте хране, укључујући нову "соју" која је, ето, смеша неких хранљивих састојака ("Зелена соја", Soylent Green). У таквом свету наш ће антијунак, којег тумачи апсолутна легенда Чарлтон Хестон почети да истражује смрт богаташа који је један од челника индустрије хране. Цео филм је сурова, скоро хорорна критика капиталистичког друштва, у којем сиромашни спавају по улицама толико да не можеш њима да шеташ, док богати имају конкубине које им служе као намештај или робље. За сиромашне је омогућен сервис за еутаназирање, да се више не муче, итд. Посебно су дирљиве сцене кад наш, иначе сиромашни детектив, дели никакав оброк са својим цимером, професором без запослења (који је топла душа филма). И, наравно, крај који не оставља никог равнодушним. Soylent Green можда кинематографски није савршен, видљиво је да није ни имао велик буџет, као и да многе сцене треба доживети као сатиру и хиперболу (растеривање побуњених људи багером, као да су бескорисни шут). Али филм је с дебелим разлогом стекао култни статус, на првом месту због изузетне приче која потреса до сржи и сјајних главних глумаца. У времену кад нам прете оскудицом храном, није згорег одгледати ово, на жалост, можда пророчко остварење, не бисмо ли реаговали на време ако се границе похлепе богатих пређу. Јер ћутање и кукавичко умирање је далеко горе. Изузетан филм.