Маркове рецензије

  Много ми је било криво кад је Николас Кејџ због своје лудости и дугова пристајао да глуми у очајним филмовима и још очајније глуми, те постао предмет опште шале. Откуд знам, некако сам одрастао уз њега, и имао ми је увек ту неку комично-драматичну харизму која ми се много свиђала. Dream Scenario је филм као створен за њега. Ово је црнохуморна повест о човеку кога људи широм света почну да сањају, због чега постаје славан. Многи расправљају о чему је филм заиста, али као да је важно, ово је једно крајње шашаво и сатирично путовање, одлична студија веома уверљивог карактера. Кејџ, као и увек, феноменално износи лик неснађеног и нервозног лика, и успева у неколико наврата да ме насмеје до суза. Али, то сам ја, многим неће лепо пасти неконвенционалан хумор и прича која не нуди уобичајена решења, ни сатира која реже по свима нама. Немам благе везе зашто стоји да је ово комедија-хорор, нема овде хорора ништа, више је сатира и подоста надреална прича о гордом, али свакако допадљивом лик...

  Truth About Men ( Sandheden om mænd) илити "Истина о мушкарцима", одличан дански филм. Назив је омашио поенту, иако нема сумње да се многи мушкарци могу пронаћи, али могу и многе жене. Ово је одлична, феноменална студија карактера, и није ми увек главни лик био допадљив али могао сам да ускочим у његову перспективу и то је најважније. Крајње реалан, животан, на моменте духовит, на моменте суров. Кад се заокружи, горак филм, али га препоручујем. Води се као комедија и има неких комичних момената, нема сумње, али у начелу је драма. Сценарио о писању сценарија, има тај мета моменат, они често одлично докуче поенту. Кад додате да је мета филм о љубави, нипошто не очекујте класични хепи енд, то вам је исто јасно. Постер драстично маши поенту и тон филма, много је озбиљнији. Не разумем шта раде ти људи у маркетингу.  

Одлагао сам гледање овог филма јер се тиче једне од ретких тема на које сам баш осетљив. Али одгледах га. Знам да многи воле овај филм али ово је како сам ја доживео. Општи утисак. Сјајна (тада) млађана Роунан коју лако зготивиш, некако душица филма, и сјајан (као и увек) Стенли Тучи којег до сржи замрзиш. Волберг је тешки промашај за озбиљну драмску улогу, човек је за комедије и акције. Велик проблем имам са тоном филма. Питер Џексон је створио савршене "Господаре прстенова" али не уме да балансира кад се ради о споју животне трагедије и фантазије. Некако је сувише... филмски идеално, а то некад смета у темама трагедије. Непријатно је, сентиментално, без дубине праве трагичности, којој се смисао и лепота сасвим губи, бар у почетку. Искрено, озбиљнију драму и потрес ми је изазвала погибија коња у фантазији Neverending story, јер људи нису улепшавали преко границе, што се овде беспотребно чини. Чак и визуелно залази у кич. Тон је сасвим промашен, чак и поента филма, да не спом...

  Препорука за опуштајуће филмове у празничним данима. The Princess Bride је филм коју је већина погледала, ако није, свакако би требало. Филм је забава за целу породицу. Има довољно бајке, комичне акције, естетике и шашавости за најмлађе. И довољно хумора, романтике и мета-момената за оне старије. Филм је успешно у исти мах уверљива бајка, пародија на клишее и збирка изненађујуће мудрих изрека. "Хоћеш да ми отмеш оно што сам законито украо!" "Спустимо камен и мач, и поубијајмо се цивилизовано, голим рукама." "Живот је бол. Онај који тврди другачије, нешто продаје." "Смрт не зауставља праву љубав. Може само мало да је одложи." "Лепо спавај и сањај велике жене." Додајмо привлачности искључиво практичне ефекте, оку пријатну естетику, природан темпо и просто беспрекорну глумачку поставку, мени је ово пример одличног филма. Ретко који је успешно избалансирао све поменуте моменте. У први мах непопуларан, данас оправдано култни, савршен филм ...

  Оде к Богу још један од мени драгих лудака, углавном нејасан и збуњујућ, акробата на спирали свесног и подсвесног, велемајстор узнемирујуће покретне слике која доноси умирење ако јој се ваљано препустиш, привидно ћакнут, у начелу геније, господин Линч. Човек је од почетка штрчао из холивудских оквира и некако успевао да се одржи на површини, мада је увек делио публику. Значајан део мојих сноликих и апсурдних прича (од којих вам је познат проценат) не би постојао да ме Давид Линч није осмелио да најскривенијим, најдубљим и најнејаснијим деловима себе не јуришам праћком на голијатске страхове и слутње, на наметнуте и прихваћене бесмисле и на сасвим неосноване бриге које се морају оголити и презрети. Овај господин није тек викао: цар је го!, он нас је радије стављао у позицију голих и гордих који марширају и остављао нам слободу хоћемо ли се обући или наставити да правимо будале од себе а помало и од других. Но умео је да сецира психолошки развој и постојање зла и добра, неко би рек...

  White Lotus је америчка сатира-црна комедија- драма која већ трећу сезону успешно огољује празнине и заблуде неокапиталистичких идеала. Не бих нашироко писао о серији, не знам ни да ли бих је препоручио јер је до укуса гледаоца, уме да буде веома горка и брутална, но другачије можда не би ни допрла критика до оних којих се тиче (мада не допире ни овако, баш њих брига). Као позитивно изненађење ове сезоне био је Патрик Шварценегер који је немерљиво бољи глумац од чувенијег тате. Арнолда већина нас готиви али, истине ради, није баш материјал за Шекспира или Нушића. И остали су сјајни. Болесни монолог легендарног Сема Роквела био је виралан јер огољује суву истину: кад би човек имао све што зажели, не би било довољно, упропастио би самог себе у својој незаситости. Сезона је могла бити много краћа, неке ствари се само понављају, но опет, у времену кризе креативности, у начелу сам задовољан.