Маркове рецензије

  Marriage story је тежак, а опет племенит, на моменте и духовит филм о разводу двоје људи који се воле, али ипак не толико да наставе са браком. Пратимо њихове доживљаје развода и осврте на минули заједнички живот. Филм највише носе сјајни глумци, али и сценарио који те "вози". Дијалози су динамични, паметни, пронађе се доста животних мудрости, а често и комични, нарочито кад су у то укључени цинични адвокати. Ово је филм о животу са веома мало улепшавања (ако и имало), па је на моменте набијен тешким емоцијама, и препоручио бих свима који желе мало да вирну како изгледа развод ако имате дете, али и брак као такав. Ово је, упркос свему, филм о љубави. Но да ли је срећна или несрећна, остављам да сами видите.

  Day Shift је црнохуморни акциони филм о човеку који убија вампире да би платио ћерки школовање. Нешто као кад би Блејд срео Тарантина и Мрак филм. Филм балансира између пародије на филмове са убицама вампира (и уопште на акционе филмове) и поприлично добро снимљене акције, нарочито оне сцене са екстремно савитљивим вампирима који као да немају коске. Насиља има на претек али је углавном у служби хумора, тако да не препоручујем ако сте гадљиве природе или не толеришете исто - но истичем да је све намерно сувише филмски, скоро па карикатура насиља. Хумору доприноси и однос и "хемија" партнера. Углавном сасвим предвидљив, без уметничке вредности, са неколико сјајно режираних и уиграних акционих сцена, филм препоручујем само онима који воле овај тип акције и хумора. Дакле, за оне који су као деца претили: "Немој да ти ишчупам руку, па те ишамарам њоме", јер овде постоји буквално таква сцена. Није сјајно, није ни ужасно, али гледао бих наставак ако сниме.

  Свемирски брод пада, а из њега се ослобађа чудовишни ванземаљац и војник одлучан у намери да га убије, у чему ће му помоћи - Викинзи, јер је пао у осми век. Заплет звучи као смеће, као заплет Б продукције али филм је изненађујуће учинковита мешавина "Предатора", "Беовулфа" и још свачега. Далеко од тога да је ремекдело или нешто што ћете памтити, но Викинзи се мачују са чудовиштем из свемира, да, мени је довољно да се забавим. Ту су и Џон Хурт и увек упечатљиви Рон Перлман који ради што најбоље уме, глуми харизматичног насилног лудака. Чак сам зажмурио на то што је хришћански мисионар ту неколико векова раније, што има невероватно глупе пропусте у причи и одлукама јунака, као и што све остало има своје недостатке, филм ми је држао пажњу до краја и успешно разонодио. Солидна разонода, ето. У сваком случају је бесконачно бољи од оног недавног очаја, новог "Предатора". Иако има насиља и крви, филм није посебно страшан.

  Аргентински филм "Валентин" (2002) је топла прича о маштовитом дечаку који живи са баком, жели да буде астронаут и недостаје му мајка. Мајка је давно напустила породицу, а потом је и отац васпитање препустио својој мајци, а он отишао у други град. Овакве околности нису омеле Валентина да живот посматра ведро, и да чудне одрасле које среће прихвата и воли, при том им често омекшава срца. Филм је и комичан и тужан, режисер који је и сценариста приповеда своје детињство, те та искреност али и сјајна глума и харизма осмогодишњег дечака плени и додирује. Топао и животан, леп филм за опуштање, за смех и покоју сузу.

  "Шта је жена" је документарац који почиње комично, да би до краја оставио болно горак, чак и хороран утисак. Филм се бави свеопштом модом промене пола и преовлађујућом политиком и медицином која промену пола сматра чак и пожељном појавом, не питајући се за последице. Приказује и убеђивање деце кроз медије и образовање, као и законске последице за оне који ово не прихватају као норму. Ово долази код нас на велика врата и препоручујем да филм одгледају сви, нарочито родитељи. Укуцајте "What is a woman s prevodom" у претраживач, доступно је.  

  Серија „Stranger things“ је била занимљива првенствено због омажа читавој поп-култури осамдесетих и ако су нешто зналачки одрадили, то је да су нас одвели у осамдесете године прошлог века. И можда је имала својих дражи док су се деца понашала као деца, искрено, тога сам се ужелео. Али онда одлази у уобичајене клишее, врте једну те исту ствар унедоглед, деца се понашају као да су зрели одрасли људи, да би у последњој, двочасовној епизоди четврте сезоне обрушили на гледаоце толики океан патетике и клишеа, да сам се питао да ли је уопште физички могуће да буде патетичније. Предугачки дијалози и монолози у којима се изјављује љубав, жали због овога или онога, нашироко прича о емоцијама на крајње неоригиналан начин, док тобож свет пропада, ма дај. И наравно, серија је сасвим у духу woke културе, те су морали да убаце лезбејке и женске ликове који су моћнији и способнији од свих мушких скупа. Женски ликови све решавају, мушкарци су могли и да не постоје. Чак и онај један мушки лик који је