The Boys

 

Кад сам пре неколико година почео да гледам серију The Boys брзо сам одустао, будући да почиње веома непријатном сценом. Касније сам одлучио да ипак покушам. Серија свакако није за све, будући да има хипер-насилне, мада стога и не сувише реалне сцене, веома црн хумор и сурово оштру сатиричну критику друштва. Премиса серије су суперхероји који се издају за спасиоце а у ствари су егоцентрични кретени, психопате, итд, али је људима иза кулисе важно да држе живим илузију о њима као јунацима нације, што због друштвеног мира, то и због зараде. Овим се критикује и политика и политичари, али и Америка, у којој је серија потекла. Довољно је рећи да главни негативац и тешки психопата, Отаџбинац, вољен као јунак, огрнут америчком заставом, тобож бранећи недужне по источном свету, направи далеко више колатералне штете - но будући да доноси зараду, да је укључена и трговина оружјем и дрогом, све се заташка и медији га приказују као спаситеља света. Не знам колико очигледније може да буде на шта се ово односи. Серија прати "Момке", екипу којој је дозлогрдило такво свевлашће повлашћених хероја, те се труде да их склоне. Проблем у серији ће многима бити поменуто насиље, но није да је истог мањкало у нашим епским песмама, а будући да се и овде ради о изокренутом епу, не треба га схватити сувише озбиљно, као ни саму серију - све је намерно апсурдних и већих пропорција. Овај, дакле, модерни еп наликује доста на оне грчке епове у којима се често смртници боре против не толико добрих богова и њихове самовоље. Стога има обрисе трагедије али и обрисе историје и наше стварности. Мало ли је модерних "малих богова" који су надрогирани прегазили невину особу, а потом се извукли? Серија тако, неугодно, почиње и ми сви здушно навијамо да обични смртници одбране недужне који страдају и за које нема ко да говори. Значајан слој серије чини и критика медија који су у служби политике и који стварност приказују лицемерно и ружичасто, али и који по потреби стварају параноју да би лакше манипулисали. Ту је и критика склоности људи да лаковерно стварају идоле од јавних личности, критика фанатизованих верских заједница и секти, итд. Додајмо томе добре дијалоге, добро изграђене ликове, и изузетне глумце, сјајну нарацију, једну од бољих које сам имао прилике да видим у серијама. Али не заборавимо да свака епизода почиње са мноштвом упозорења, највише због графичког насиља и псовки, те не бих серију препоручио икоме ко је сувише осетљив, малолетнима нипошто. Да ли се могло без тога, могуће, но верујем да су желели немилосрдну сатиру, да укажу са каквим се злоделима многи извлаче и још их већина прогласи за хероје. Но није то оно што је страшно - страшно је што су у стварности злодела "хероја" далеко и већа и окрутнија. Серија нас мотивише да не смемо да им се склањамо, те да смо призвани да будемо прави хероји. 



Нема шта, један од најбоље написаних и одглумљених негативаца у серијама икада (а можда и иначе). Хоумландер је лик од којег се јежиш, озбиљно плаши и озбиљна је претња, тешки социопата, а опет, није сведен, слојевит је, чак некад и комичан, у својој сложености веома драг али само као део приче - не дао Бог да је и близу стварности. Ентони Стар је изнео мајсторски ни мало једноставну улогу, довољно је погледати ову слику и у њој уочити већ ко зна колико супротстављених емоција. Хоумландер, по нашки Отаџбинац, персонификација Америке која присиљава свет да буде популарна и сматрана херојем, или алегорија за њено оружје и војску, или њене медијске играрије, схватите како хоћете. Један болесни али и трагични гад и једва чекам четврту сезону серије The Boys. 

Comments

Popular posts from this blog

Possum (2018)

The Place

Il comissario Ricciardi