Иначе не волим филмове о серијским убиствима (често су сувише мрачни) али овај грчки трилер је заиста добар. Посебне похвале главном глумцу и емотивном крају.
Снимљен 1973. филм предвиђа 2022. годину (јесте, баш ову) у којој влада несташица хране и воде. Да би подмирили потребе прегладнелог становиштва, капиталистички моћници избацују неке нове сорте хране, укључујући нову "соју" која је, ето, смеша неких хранљивих састојака ("Зелена соја", Soylent Green). У таквом свету наш ће антијунак, којег тумачи апсолутна легенда Чарлтон Хестон почети да истражује смрт богаташа који је један од челника индустрије хране. Цео филм је сурова, скоро хорорна критика капиталистичког друштва, у којем сиромашни спавају по улицама толико да не можеш њима да шеташ, док богати имају конкубине које им служе као намештај или робље. За сиромашне је омогућен сервис за еутаназирање, да се више не муче, итд. Посебно су дирљиве сцене кад наш, иначе сиромашни детектив, дели никакав оброк са својим цимером, професором без запослења (који је топла душа филма). И, наравно, крај који не оставља никог равнодушним. Soylent Green можда кинематографски није...
Данас сам на двочасу Филозофије матурантима пустио изузетни Die Welle, "Талас", филм који би требало пустити у свим средњим школама. Ђаци тврде да није могуће да се понови Трећи рајх, да у модерно европско време нема простора аутократији и професор предлаже експеримент. Започињу покрет као "по уџбенику": ту је вођа, униформе, симболи, идеологија, ритуали, хијерархија... И све се узнеда много брже но што је професор и мислио. Ствара се микро рајх међу омладином. Снимљен надахнут истинитом причом, ово је страшна опомена колико је лако склизнути у нечовештво и колико историја има склоност да се понавља. Околности се мењају али људи тешко. Ово није тик препорука, ово сматрам обавезним штивом за сваког ко жели да боље разуме системе моћи, манипулације и насиља - и ко жели да им се одупре.
Backrooms је добар филм. Свидео ми се приступ. Више је низ језивих надреалних слика, грозничави кошмар, него класични хорор. Ипак. Почиње са класичном психолошком нарацијом и, док решава развој личности једног (анти)јунака, власника продавнице намештаја, чи ни се да је започет развојни пут и његовог психолога али није уопште завршен. Филму фали треће поглавље или планирају наставак. Просто је шупаљ крај. Ипак, скидам капу на врхунски језиве "задње собе", искочиле су из клишеа, признајем да нас сада више од мра чних замкова плаше осветљене пословне канцеларије и бића која су копија копијине копије, тј. плаши нас лажњаци, AI, а највише што и ми сами то постајемо. Да, браво за филм који ће вас натерати да размишљате али и даље замерка што су постављали терен где нис у поставили игру, ипак сам Чеховљева школа, пушка у првом чину мора да опали до краја, иначе што је помињеш уопште?
Comments
Post a Comment