Иначе не волим филмове о серијским убиствима (често су сувише мрачни) али овај грчки трилер је заиста добар. Посебне похвале главном глумцу и емотивном крају.
Филм Possum бих препоручио само искреним поштоваоцима хорор жанра јер је један од најбољих које сам скоро погледао. Филм нема ниједну експлицитно насилну сцену, чини ми се ни кап крви, сав ужас је онај психолошки, имплицитни, а он је тако мрачан да остаје уз човека и након одјавне шпице. Филм има више симбола него глумаца, мрачне, надреалне слике одвијају се у прљавим и ружним провинцијским улицама и запуштеној кући која очигледно крије неке страховите тајне. Главни глумац са мало речи и много умећа нас уводи у померен универзум протагонисте (или антигонисте?). Ако вам је темпо филма спор, или се ствари некако понављају и мало тога конкретног се дешава, не бојте се (ако успете да се не бојите) крај то све оправдава и објашњава. А крај је такав да, кад наслутите последњи рез неколико секунди пре одјавне шпице отме вам се "браво". Опет, Possum заиста није за оне који очекују уобичајену филмску причу, поприлично је ишчашен и мучан за гледање, што се већ и по постеру види. А ко
Италијански филм "Право место" (The Place) долази нам од сценаристе и режисера Паолoа Ђеновезеа, који нам је донео оправдано популарне и цењене "Савршене странце", филм који савршено и провокативно сецира лицемерје модерног пријатељства и брака. И као што су "Странци" већ по самом концепту смели, будући да се све одвија у једној просторији, тако је и овде случај - цео филм пратимо дијалоге у једном кафићу. Али сценарио и глума чине да филм не буде досадан. Бар већини. Јер ово је храбра алегорија о томе шта су људи спремни да учине да би остварили своје жеље. Они овде склапају нагодбе са модерним Фаустом, иако до самог краја остаје неизвесно да ли је наш протагониста ђаво, мада много тога на то указује. "Ви сте чудовиште!" - "Не, ја само храним чудовишта." И оставља својим саговорницима сву слободу да договор одбију или до циља дођу на друге начине. Знамо исто тако ону добру "ко с ђаволом тикве сади"... Можда се
"Комесар Ричарди" је одлична италијанска серија рађена по истоименом стрипу. Наш јунак је повучени и паметни особењак, одличан детектив, а има необичан дар да чује последњу мисао убијених. Главни и споредни ликови су сјајно осмишљени и одлично глумачки изведени, брзо их заволиш. Паметне приче немају уобичајене cosy crime шаблоне попут нама свакако драгих класика Агате Кристи (окупљање осумњичених у исту собу итд.). Дотичу и друштвене критике и неретко се упетљају и Мусолинијеви црнокошуљаши. Ту је и суптилна и здрава доза хумора и романсе. Просто феноменално урађена сценографија Напуља тридесетих година двадесетог века, костимографија, атмосфера. Повремени језиви моменти али серија нипошто није хорор.Једина замерка је спорији темпо неких епизода, али свакако ни тад прича није шупља. Ко воли крими серије и уопште добре серије нека не пропусти. И дај Боже да Италијани и друге своје стрип јунаке овако сјајно екранизују.
Comments
Post a Comment