Иначе не волим филмове о серијским убиствима (често су сувише мрачни) али овај грчки трилер је заиста добар. Посебне похвале главном глумцу и емотивном крају.
После овог филма ми је постало јасно да Марго Роби није само још једно (заиста) лепо лице Холивуда, већ озбиљна глумица и камо среће да чешће глуми овако сложеније и животније улоге, а не дводимензионалне ликове из стрипа и дечије играчке. Похвалио бих и Алисон Џејни која је бриљирала као хладнокрвна мајка. Овај је филм црнохуморна биографија, нешто у маниру Скорсизијевих филмова тог манира, само што овде у средишту нису "добри момци" мафије, већ нездрава породична, међуљудска и спортска атмосфера, са насилним, непредвидивим, живописним ликовима. Овај филм по истинитим догађајима (колико је истине у њему, и сам се шали на рачун тога), без сумње је вредан пажње. Врло необична атмосфера, доста црн, на моменте и горак хумор, жив ритам филма који ни на трен није досадан, па ко воли, нек изволи.
Највећа предност филма "Ђавољи адвокат" је феноменални Ал Паћино (да не кварим ко није гледао) и један од најбоље написаних и изведених монолога о искушењима и људској слободи. Мени лично је предност и што је ово, у суштини, хришћанска алегорија, па видимо адвоката који полази од жеље за правдом и полако клизи ка жељи за личним успехом, одбацујући притом морални компас. Режија има нека поприлично добра естетска решења за контрасте светло-тама, придајући причи космички карактер борбе добра и зла. Од замерки, мада није ни замерка, тако су изабрали- има неких тако кич и неубедљивих момената, као да су сцене из МТВ спота, нарочито ако су уплетени помало смешни еротски елементи, а колико год Киану Ривса симпатисао као човека, поред једног Паћина се итекако примети да није тај калибар. Не може да прати ни Шарлиз Терон, тако да слабо и мариш за главног лика до краја. Опет, овај психолошки трилер са неким хорор шмеком свакако би требало одгледати због наведених разло...
Италијански филм "Право место" (The Place) долази нам од сценаристе и режисера Паолoа Ђеновезеа, који нам је донео оправдано популарне и цењене "Савршене странце", филм који савршено и провокативно сецира лицемерје модерног пријатељства и брака. И као што су "Странци" већ по самом концепту смели, будући да се све одвија у једној просторији, тако је и овде случај - цео филм пратимо дијалоге у једном кафићу. Али сценарио и глума чине да филм не буде досадан. Бар већини. Јер ово је храбра алегорија о томе шта су људи спремни да учине да би остварили своје жеље. Они овде склапају нагодбе са модерним Фаустом, иако до самог краја остаје неизвесно да ли је наш протагониста ђаво, мада много тога на то указује. "Ви сте чудовиште!" - "Не, ја само храним чудовишта." И оставља својим саговорницима сву слободу да договор одбију или до циља дођу на друге начине. Знамо исто тако ону добру "ко с ђаволом тикве сади"... Можда се...
Comments
Post a Comment