Иначе не волим филмове о серијским убиствима (често су сувише мрачни) али овај грчки трилер је заиста добар. Посебне похвале главном глумцу и емотивном крају.
Снимљен 1973. филм предвиђа 2022. годину (јесте, баш ову) у којој влада несташица хране и воде. Да би подмирили потребе прегладнелог становиштва, капиталистички моћници избацују неке нове сорте хране, укључујући нову "соју" која је, ето, смеша неких хранљивих састојака ("Зелена соја", Soylent Green). У таквом свету наш ће антијунак, којег тумачи апсолутна легенда Чарлтон Хестон почети да истражује смрт богаташа који је један од челника индустрије хране. Цео филм је сурова, скоро хорорна критика капиталистичког друштва, у којем сиромашни спавају по улицама толико да не можеш њима да шеташ, док богати имају конкубине које им служе као намештај или робље. За сиромашне је омогућен сервис за еутаназирање, да се више не муче, итд. Посебно су дирљиве сцене кад наш, иначе сиромашни детектив, дели никакав оброк са својим цимером, професором без запослења (који је топла душа филма). И, наравно, крај који не оставља никог равнодушним. Soylent Green можда кинематографски није...
"Комесар Ричарди" је одлична италијанска серија рађена по истоименом стрипу. Наш јунак је повучени и паметни особењак, одличан детектив, а има необичан дар да чује последњу мисао убијених. Главни и споредни ликови су сјајно осмишљени и одлично глумачки изведени, брзо их заволиш. Паметне приче немају уобичајене cosy crime шаблоне попут нама свакако драгих класика Агате Кристи (окупљање осумњичених у исту собу итд.). Дотичу и друштвене критике и неретко се упетљају и Мусолинијеви црнокошуљаши. Ту је и суптилна и здрава доза хумора и романсе. Просто феноменално урађена сценографија Напуља тридесетих година двадесетог века, костимографија, атмосфера. Повремени језиви моменти али серија нипошто није хорор.Једина замерка је спорији темпо неких епизода, али свакако ни тад прича није шупља. Ко воли крими серије и уопште добре серије нека не пропусти. И дај Боже да Италијани и друге своје стрип јунаке овако сјајно екранизују.
Truth About Men ( Sandheden om mænd) илити "Истина о мушкарцима", одличан дански филм. Назив је омашио поенту, иако нема сумње да се многи мушкарци могу пронаћи, али могу и многе жене. Ово је одлична, феноменална студија карактера, и није ми увек главни лик био допадљив али могао сам да ускочим у његову перспективу и то је најважније. Крајње реалан, животан, на моменте духовит, на моменте суров. Кад се заокружи, горак филм, али га препоручујем. Води се као комедија и има неких комичних момената, нема сумње, али у начелу је драма. Сценарио о писању сценарија, има тај мета моменат, они често одлично докуче поенту. Кад додате да је мета филм о љубави, нипошто не очекујте класични хепи енд, то вам је исто јасно. Постер драстично маши поенту и тон филма, много је озбиљнији. Не разумем шта раде ти људи у маркетингу.
Comments
Post a Comment