Hercules (2014)

 Филм "Херкулес" из 2014... Ех. Кад дођете кући мртви уморни петком после дуже смене на послу и пожелите нешто опуштајуће а забавно да одгледате "с пола мозга", сипајте себи пиво и гледајте брадатог и косматог Двејна Стену Џонсона како једном руком бацака људе као да су дрва за огрев, а с две руке подиже коња као кауч док жена усисава. Можете и отићи да направите сендвич без бојазни да ћете прескочити нешто суштински значајно јер ово је као вожња на вашару, цео филм није суштински важан али је забаван ко воли овакве вожње, што да не. И добро, можда филм није неки кандидат за кански фестивал и не бави се психолошко-филозофским питањима. Али што се тиче верности оригиналном миту или што се тиче веродостојно приказаних битака у старој Грчки - уопште нема благе везе са поменутим стварима, видећете џелате обучене као у време француске револуције, чућете да се женама вековима пре нове ере у старој Грчкој обраћају "миледи", стрелце које разапињу стреле у слепо и погађају, оскудно одевену плаву Амазонку необично беле коже, ту је и Ирина Шајк, а и Херкулес који је, па - Двејн Џонсон са вештачком брадурином који покушава да глуми трагичне емоције. Једном речју - есктра. Не могу рећи да је филм толико лош да је добар, није лош, добар је за оне који ово воле. А мени је дошао као кец на десетку кад петком дођем уморан с посла.