Many Saints of Newark (2021)

 „Many saints of Newark“ , приквел „Сопранових“ почео сам да гледам не желећи уопште да филм посматрам везано за серију, већ као одвојену причу. Као одвојена прича овај филм је веома лош, као приквел не могу ни да га доживим. Као кад би неко рекао да је приквел "Досијеа Икс" наш "Свемирци су криви за све". Ето, толико се наставља на дух и смисао серије. Серија је имала неки свој стил, укус, смисао, и прича о мафији је само била поставка за дубока психолошка, филозофска, емотивна истраживања људске душе. Ово је једна карикатура мафије, а и карикатура серије „Сопрано“. Па довољно је погледати човека који је глумио младог Силвија – шта је то, забога, Курсаџије? Прича је хаотична, набацана, чему сад та расна (не)трпељивост, испаде да су Афроамериканцима главни проблем били италијански мафијаши-расисти? Филм је идеалан за тужбу Американаца италијанског порекла. Одвратно су их приказали. У Сопрановима је бар било и позитивних ликова, и они негативни су били далеко сложеније приказани, као особе а не ходајући стереотипи. Овде – већина њих су агресивни манијаци који бију и убијају жене. И стилски, филм је лош. „Сопранови“ су имали озбиљни стил, Скорсезеови „Добри момци“ су били класа, а о „Куму“ не треба ни причати. Ово делује скупо, а аматерски. Филм и визуелно приповеда. Овај је отаљан. Мафијашка прича је тек сведена и досадна. Све је досадно. Једино што ми је држало пажњу је сјајна Вера Фармига у улози Тонијеве мајке и њен дијалог са сином. Није ни млади Гандолфини лош, дај Боже да настави очевим стопама, али није имао материјал да направи ишта више од виђеног, од једног „Тја.“. Филм који можете да пропустите.