Nick of time (1995) - У трци са временом

 Nick of time (код нас, ваљда, "У трци са временом") није баш сјајан филм. Због чега није ни ужасан? Па због Џонија Депа и Кристофера Вокена који су сјајни као противници. Иако пола ствари које говоре или чине нема неког смисла, сасвим су упечатљиви (иако прича није ни најмање). Није ни режија лоша али сценарио је труо и климав као бабин зуб. Насумично изабраном човеку на станици киднапују на његове очи ћерку и уцењују га да изврши атентат на сенаторку. Заиста? И то чини нека мафија, на еци пеци пец изаберу човека да изврши убиство од којег њима зависе милиони. Од тако глупе премисе не може ништа паметно испасти, па ни не изненађују и смешне сцене, рецимо, кад радник кетеринга гурне она колица са храном на негагивца и убије га струјом јер су, ето, баш овоме иза леђа биле отворене жице. Ово ме је чак и забавило. Има ту и непријатних сцена за гледати (млади би рекли кринџ).Данас би тешко преживело (мени мрску) woke културу живи стереотип Афроамериканца који на крају 20. века чисти људима ципеле и представља неки покушај комичног фактора али је ипак неукусно. Филм нема смисла, но ако вам то не смета, изволите, ни не мора да га има, није документарац. Али ја га не препоручујем.



Comments

Popular posts from this blog

Possum (2018)

The Place

Il comissario Ricciardi