Noah (2014) - Ноје

 Изјава режисера да је ово "најмање библијски филм на библијску тему" изазвало је контраверзу, али човек је био искрен и сасвим у праву. Узео је мотив приче о Ноју и потопу из Библије, спојио са неким другим митовима, и на све то придодао своју машту. Аронофског веома поштујем као режисера и одбијао сам да одгледам овај филм који ми је већ по трејлеру вриштао да се залутало у сувише мејнстрим воде. Међутим, иако за разлику од режисеревих почетака овде нема много потресне психологије ("Реквијем за снове") ни дубоке алегорије и филозофије ("Пи" "Фонтана") - филм је солидна забава. Али је неопходно схватити и прихватити да ово НИЈЕ библијски филм. Једва да је омаж библијској причи. Кренимо од анђела које је Бог проклео да бораве у гомилама покретног камењама, што ми је у први мах било смешно и онда сам некако прихватио јер ово је модерни мит, не толико везан за библијску повест. Као што је Марвел наново препричао Тора, тако и овде има макљаже и огромних одступања од оригинала. Филм има нешто лоших компјутерских ефеката (ух, те животиње из Плеј Стејшн тројке!) и сјајних, уметничких монтажа по којима је Аронофски чувен. Глумци изузетни, при крају неколико потресних сцена због којих не могу рећи да је ово лош филм. Све у свему, добар филм, забаван, али у опусу Аронофског један од лошијих, јер човек уме мноооого боље и озбиљније, но све ми се чини да се овде мало зезао и покушавао, па је и испало одлично. Додатан плус за Расел Кроуа којег увек волим да гледам као зезнутог типа, ала је намлатио и ишамарао све те грешнике и препустио их ужасима потопа, они после ајао, ајао... но, да не спојлујем...