Possum (2018)

 Филм Possum бих препоручио само искреним поштоваоцима хорор жанра јер је један од најбољих које сам скоро погледао. Филм нема ниједну експлицитно насилну сцену, чини ми се ни кап крви, сав ужас је онај психолошки, имплицитни, а он је тако мрачан да остаје уз човека и након одјавне шпице. Филм има више симбола него глумаца, мрачне, надреалне слике одвијају се у прљавим и ружним провинцијским улицама и запуштеној кући која очигледно крије неке страховите тајне. Главни глумац са мало речи и много умећа нас уводи у померен универзум протагонисте (или антигонисте?). Ако вам је темпо филма спор, или се ствари некако понављају и мало тога конкретног се дешава, не бојте се (ако успете да се не бојите) крај то све оправдава и објашњава. А крај је такав да, кад наслутите последњи рез неколико секунди пре одјавне шпице отме вам се "браво". Опет, Possum заиста није за оне који очекују уобичајену филмску причу, поприлично је ишчашен и мучан за гледање, што се већ и по постеру види. А ко воли психолошки, прави хорор и оригиналност, и има стомак да одседи сат и по, и воли више да размишља, тумачи и осећа, него да конзумира - обавезна литература.