Ray Liotta (1954 - 2022)

 Често пишем рецензије филмова, ово је први пут да пишем о глумцу, а човек је заслужио да се о њему пише. Мој први сусрет са Реј Љотом је филм о мафији „Goodfellas“ где просто осваја харизмом и добром глумом. У овом чудном споју црне комедије и крими филма, не знаш шта да мислиш о његовом лику, да ли је добар, да ли је лош, али оно што је сасвим сигурно, био је то жив лик, неко кога можеш да замислиш у својој средини, и у својим немирима и шмеку драг. Као главни лик, полицајац - опсесивни коцкар у филму Phoenix , сигурно је освојио моје симпатије, као клинца ме је крај добро продрмао и тад сам запамтио име Реј Љоте, док га је добра већина памтила као „онај са плавим очима“. Unfogettable је неправедно занемарена филмчина, где Рејев лик користи неиспитану дрогу не би ли примио туђа сећања и открио убицу. Кроз маглу га се сећам и у Coplandu, опасно потцењеном филму којег бих требао да се подсетим, али знам да је био сјајан. Реј је често глумио у комедијима, често би у њима пародирао своје сопствене ликове – негативце. Као највредније помена ту су Wild Hogs о мушкарцима у кризи средњих година који реше да се возе моторима и тад се закаче са јако зезнутим типом, погађате киме. У Heartbreakers је, мада тешки мачо (или можда не?) жртва окрутних спонзоруша, и ту је поприлично украо шоу, имао је сјајан шмек за комедију. Видим, људи га више памте као негативца, и боме је био страшан у тим улогама, не могу да спорим. Али мени је за срце прирастао у поменутим филмовима и у овим, скоро свим одреда, сложеним ликовима. Не улазећи у неку патетику јер верујем да ни он то не би волео, овим одајем скромну захвалност и поздрав човеку који је био и остао фаца и глумчина до краја.