Reacher (2022) - Ричер

 Коме треба "барем тона тестостерона" да се добро забави, онда препоручујем нову серију Reacher. Свака част Тому Крузу који је поменутог јунака романа покушао да оживи на великом платну, и човека поштујем због заиста велике смелости у акционом жанру (премда секташ али овде је ок), но Тома који је метар и жилет не може да дочара Ричеров лик ваљано, нити му је изведба била у складу са замишљеним. Овај је Ричер кллинтиствудовски мистериозан, ћутљив, вешт у табању и убијању - дакле, класични јунак уз које смо одрастали сви ми пре појаве ове папазјаније око политичке коректности и пре појаве сувише емотивних мушкараца на екрану (и стварности). Човек мало говори, много бије, и то делује упечатљиво јер има метар деведесет пет у сувим мишићима. При том ту има забаве и за жене јер скида мајицу у скоро свакој епизоди. Прича је добра, паметна, вуче на италијанску "Хоботницу" (вуче само, Хоботница је једна!), има упечатљиве зликовце које мрзиш због њихове свирепости и љигавости, и некако чак и оправдаваш Ричерово насиље над њима јер такви смрадови, бар у филмском свету, ни не заслужују бољу судбину. А опет, ти зликовци нису карикатуре као у Џејмс Бонду, нити је Ричер имун на батине а ни не крије се од метака иза саксије . Избегава да иде голорук на наоружане, радије бежи, бира заседу радије но што упада као каубој, итд, дакле, акција углавном има смисла (а углавном, серија је, није стварност!). При том он то, велим, не ради јер ужива у насиљу, но брани слабе и бори се за правду. На моменте мало превише насиља али ништа што нисмо досад навикли, тако да је у целини ово сасвим пристојан пројекат, надам се да ће се наставити. Акциони јунаци мог детињства, добродошли назад. Доста више са пекмезима.