Barry Munday

 Barry Monday је филм који почиње као већина америчких "прљавих" комедија, које заиста не волим, те сам мислио да пребацим канал. Али заплет је ипак другачији: наш антијунак живи промискуитетним животом, склон је алкохолизму, лењ, неодговаран, али кад је сазнао да ће постати отац иако се ни не сећа ко је мајка, он је искрено решио да се доведе у ред и постане одговоран. Томе је допринело и то што је у међувремену остао без тестиса. Филм није савршен али му је срце на месту, не упада у уобичајене клишеје, више пута ме је насмејао и главни дуо је сјајан. Нарочито главни глумац кога смо навикли да виђамо веома озбиљног у хорорима, бриљира као неснађен у проналажењу зрелости. Рецимо, у налету рађања очинског духа загледао се у нечију бебу и расплакао је, па му било непријатно и ја се смејем човеку а да није реч рекао. Опет, филм има фалинки, по питању монтаже и темпа. Једноставна је прича без великих напетости али лично ми је то и пријало, некима ће бити досадно. Исто, хумор није за свакога, мене је дотакао. Кад се подвуче црта, пријатно сам изненађен и орасположен. И сјајан морал/поука, те не разумем уопште тако ниску оцену публике и критике.