Downsizing

 

„Смањивање“ (Downsizing) је филм који говори о људима који се добровољно смање на величину Лилипутанаца будући да им је тада живот јефтинији и могу да живе као грофови. Ова сатира са Мет Дејмоном незаслужено је прошла лоше код публике и критике. Прво, зато што су рекламирали блескасту комедију а дали један микс жанрова, у којем преовладава критика друштва али и појединца склоног  да буде манипулисан преовлађујућим трендовима. Друго, чини се да филм нема јасан фокус, будући да почиње као критика друштва, да би негде успут постала студија главног лика, и још нешто, но да не кварим доживљај првог гледања. Али прича и може то да чини, све док остаје занимљива. Мени није сметало. Посебно бих похвалио свет који су створили, где све изгледа пластично и умањено, као играчкице, имаш осећај да си и ти, посматрач, смањен. Идеја смањености и хумор везан за то се могао додатно искористити али опет је било забавно. На послетку, како да не поменем да нам је Запад најзад дао филмски приказ симпатичног Србина којег глуми увек генијални Кристоф Волц. Да, комшија Душан можда ситно мути и воли да често и гласно слави (и то су српска посла), али му је срце на месту и просто одише харизмом, Волц је „украо шоу“, што углавном и чини (са свима се љуби три пута, и тај детаљ ми је био већ драг). Похвале и за глумицу која износи лик имигранткиње из Кореје, Хонг Чау, сад изгуглах. Мене лично што се тиче, филм ме је квалитетно забавио. Ова лагана сатира (није мрачна) и прича о животним вредностима можда је могла да има бољи „костур“ приче али можда је управо и та неконвенционалност и била оно што ме је држало заинтересованим до краја.