The Pale Blue Eyes

 Pale bluе eyes је најновији филм Кристијана Бејла који је стандардно одличан (Бејл а о филму ћу сад). Највише похвала придајем атмосфери која је оживљени свет Едгара Алана Поа. Често сам се дивио одређеним кадровима, умећу да се мрак прикаже лепо, креативно и језиво. Похваљујем и глумца који износи улогу младог кадета Поа, један од бољих филмских оживљавања драгог нам и ексцентричног писца пре него што га је обузела меланхолија. Мистерија интригира, мало и плаши. Разговори су добро осмишљени и изнети, са честим а ненаметљивим упливом и животне филозофије (коју носе различити ликови). Но као главни проблем видим само разрешење мистерије, лично нисам био задовољан. Чак је донекле и нарушило раније изграђену причу али не бих да кварим. Свакако је вредан гледања али само онима који воле готичну атмосферу и хорор-мистерију у маниру Е.А. Поа, овај филм му прави јасан и солидан омаж иако не успева да сасвим докучи његов гениј, оригиналност, осећај за људску таму и крхку психу.