Ustav Republike Hrvatske

 "Устав Републике Хрватске" сам избегавао да гледам јер ми се чинио као још једна ЛГБТ пропаганда, а и сам назив ме је мало одбијао. Ипак, познајући Глоговчев рад, доследност и таленат, усудим се да погледам и схватим да филм није оно што сам мислио. Ова црна комедија - драма уопште нема идеолошки предложак, већ онај људски. Може неко бити и друге нације или вере, или сексуалног опредељења, па опет да га поштујемо као комшију и ближњега. Да не мрзимо. Премиса филма је и комична и бизарна: Вјекослав је убеђени усташа и мрзитељ Срба који се ноћу облачи као жена и представља као Катарина. Трпећи мржњу других не одступа од своје мржње према трећима. А онда стицајем околности мора да сарађује са комшијом Србином, подучавајући га Уставу Хрватске. Глоговац је овде бриљирао у изношењу сложене, себи супростављене личности. Прича, иако задире у дубок мрак, није толико мрачна и има излете хумора и надасве људскости. Можда неће свима филм лећи због теме коју обрађује, од мене препорука.