Отац на службеном путу

 Као зрелији опет одгледах Кустуричин "Отац на службеном путу". Шта ново рећи за филм који је и Акира Куросава убројао у омиљене? Смела критика друштвеног уређења која ни 85е (кад је снимљен) није престала да буде актуелна, а није ни данас. Не заваравајмо се да је само Југа имала ОЗНУ. Уједно је ово и политичка и друштвена сатира, будући да Меша којег тумачи Мики Манојловић, мимо својих политичких недоумица, није на чисто ни са моралним изборима - ако их тако и доживљава. Иако ликови нису сасвим изграђени, ни њихове приче нису до краја испричане, филм нам даје да завиримо у један историјски период, у једну одређену породицу, на неко време и занимљива је то прича, која нас оставља са својим утисцима, немајући никакву потребу да објашњава или заокружује себе. О величини скоро свих глумаца овде присутних сувишно је причати. Паја Вујисић, Мики сјајно глуми њему класични лик пожудног кретена, лепа Мира Фурлан, Мустафа краљина Надаревић, Давор Дујмовић као дечак (што ми је било некако дирљиво). Мирјани Карановић, о којој не бих као особи, не могу порећи глумачку величину. Све у свему, одличан филм, то нема сумње. Један од наших најбољих и с разлогом култних, и с разлогом (на жалост) увек актуелних.



Comments

Popular posts from this blog

Possum (2018)

The Place

Il comissario Ricciardi