Nefarious

 

Мало је незгодно да поделим у себи филмофила и теолога док сам гледао овај филм. Психијатар долази у затвор да утврди да ли је серијски убица који тврди да је поседнут демоном психолошки урачунљив. Моја прва асоцијација је "Мистер Фрост", филм са скоро сасвим истим заплетом али далеко бољом глумом Џефа Голдблума који је језив, харизматичан и упечатљивије манипулативан. За разлику од Фроста (који ипак није сјајан филм али сасвим поштен као психолошки трилер-хорор), наш је Нефаријус приближнији ток шоу него хорор или трилер филму. Долази психијатар и онда му демон открива сваколики ђавољи план за човечанство. Прво, зашто би демон то радио, он је лажа и отац лажи, жели само зло, он није гост у Србин.инфо да разговара о религији и људским греховима сат и по времена. Западне филмаџије иначе сувише хуманизују демоне, што доводи до тога да овде он није био ни најмање страшан. Овде је он само гласноговорник за ауторе филма и то је прва и највећа замерка. Добра прича се не пише тако, дај нам више сложености, енигме, не вређај нас, остави простора да други донесу своје закључке, немој да ми гураш своје мисли у главу, дај мало више суптилности. Остави нешто нејасно, тајанствено, то даје драж причи, нарочито кад говориш о борби раја и пакла. А ако филм водиш под хорором, немој да направиш демона који нити псује нити чини бизарне ствари, поприлично је пун манира и пристојан. С техничке стране све је у филму одрађено поштено, ваљда, не могу рећи да је филмографија лоша иако је често досадна, будући да се све одвија у пар просторија у затвору и глума је... ето, коректна, но није ми се ниједан лик посебно дојмио. Теологије што се тиче - ако изузмемо нелогичност да овде демон постаје проповедник, и ако занемаримо тај тон поповања и моралисања (кроз демона који се одушевљава греховима нашироко вршећи њихово тумачење) - ех, то све јесте неко хришћанско виђење али читав тон филма мени лично то некако све бљутави. Ово је филм који су снимили хришћани протестанти за хришћане протестанте. Мислим да би био далеко бољи филм да су смањили дијалоге, учинили ликове сложенијима уместо што су их претворили у говорнике дебате без неких заиста нових аргумената у њој. И нису унели личну креативност и дрскост, ако је уопште и имају. Највећи ми је проблем што ово није креативан филм. Као пример озбиљно језивог, а паметног и незаслужено потцењеног филма на сличну тему (психијатар процењује да ли је неко ђавоиман или ментално поремећан) препоручујем нискобуџетни Session 9. А Нефариус - не могу да кажем да је пропаст, па ни да је сасвим лош филм, до личног укуса је. Ја сам изнео своје мишљење, ви изволите, сами формирајте своје, немојте да нам други показују како треба да размишљамо.