Дођи и види

 "Иди и смотри", доступнији под називом Come and see, филмско је ремекдело Елема Климова који је после филма одустао од режије, рекавши да нема ништа више и веће да прикаже. Ово је, бар по мени, најбољи антиратни филм свих времена. Режисер толико вешто користи слику, покрет, звук, кадрирање, глуму, причу да прикаже унутрашњи доживљај нашег јунака, да се заиста поставимо у позицију момчића који је уковитлан у ратна збивања. Притом не мањка реализма, толиких да можемо да се запитамо о моралности снимања - коришћене су праве бомбе, права муниција (она чија се светлост види у праскозорје), крава је заиста убијена (и тужна ли је то сцена - кад је крава толико значила и животе спашавала!). Већина људи иза камере су заиста преживели рат, на првом месту режисер и сценариста, актери су догађаја сличним онима у филму, и просто се осети аутентичност и искреност. Последње сцене су толико потресне да су размишљали да ли да хипнотишу младог глумца, но он је свакако сам изгурао до краја и невероватно изнео улогу, приметна је драстична промена лика од првог до последњег кадра. Последње сцене филма, болно узнемирујуће - иако нема сувише графичког насиља, већина је имплицитна - подсећају на још увек живе ране страдања нашег православног народа у Другом светском рату. Ово се дешавало све у Белорусији. Невероватан спој психологије и кинематографије, умеће кадрирања и хода камере, судар сувог реализма и сноликог надреализма, и опет све функционише беспрекорно и веома потресно. Некима ће сметати спор почетак филма или можда карикиран приказ негативаца (но и то је у служби приче и доживљаја нашег јунака, зло је увек ван пропорција, где га можемо сместити у уобичајена мерила и прихватљив свет?). Филм који се углавном гледа само једном, али никога не остави равнодушним. Све препоруке, један од мојих 5 омиљених - Дођи и види. (Иначе је назив из књиге Откривења, овим речима се Св. Јован Богослов позива да види четири јахача апокалипсе).