Неки хорор филмови укратко

 Укратко о неким хорорима, досадно ми је да технички пишем одвојене рецензије. 

Gonijam: Haunted asylium - јужнокорејски филм, екипа која прави подкасте о уклетим кућама одлазе у неку давно напуштену лудницу. Иначе има високу оцену и видим да је цењен, али ја сам одустао, није ми легао, имају ту склоност да сувише и прегласно причају и уопште имају претеране реакције на све живо, нисам могао да се уживим.

Lake Mungo - одличан лажни документарац који је алегорија о трауми након изненадне смрти драге особе. Није баш хорор, не знам где бих га сместио, лажно документарна мистерија, свакако има језивих тренутака. Нема камере која се тресе и осталих непријатности, делује као професионални документарац. И одлична музика. Срце му је на месту али они који су искусили ишта слично теми - нека заобиђу.

V/H/S - овај први део франшизе је... па шта ја знам, нискобуџетни омнибус кратких филмова који варирају квалитетом. Мало ме глава заболела од тих трескања камером из руке или камере са главе. Тја.

My Heart Can't Beat Unless You Tell It To - будући да им је најмлађи брат вампир, брат и сестра му добављају жртве и крв. Алегорија о томе да због љубави према најближима запоставиш свој живот и чак чиниш противно својим убеђењима. Више је драма, тужан филм са не баш најјаснијом поентом али свакако смео приступ теми.

ABC's of Death 2 - први део је био толико лош да сам брзо престао да гледам, само је био неукусан. Наставак, пак, доноси један од најбизарнијих али и забавних спојева хорора и комедије. Ово је, у ствари, био конкурс на који су режисери целог света слали хорор урадке до 5 минута трајања. Јасно је да варирају квалитетом, али има у овом омнибусу и оних вредних пажње и назнака да ће то бити одлични режисери.

Иначе сам прочитао да људи који цене хорор филмове то чине јер су свикли на трауму. Што је безвезе, лично волим све паметне и добре приче које се не плаше да провоцирају на размишљање, суочавање и борбу. Хорор, ако је добар, он паметно користи хиперболу (и многе друге стилске фигуре), да би суочавајући нас са нашим страхом - провоцирали да победимо себе. Или да би пренели поруку.

Напослетку, што неко паметнији рече, ми не знамо какве све опасности вребају око нас и шта нам се може десити, често на то не можемо ни да утичемо. Али можемо да утичемо на то како ћемо се ми носити с тим, како ћемо се изборити и остати људи