Џеки Чен

 

Џеки Чен, мене лично што се тиче, највећи филмски акциони херој икада. За разлику од америчких, италијанских итд. хероја, његов лик у филмовима је скроман, љубазан, не пуца од набуситости и тестостерона, каваљер, али је храбар витез и штити слабије, ризикујући све. Први избор његовог лика, скоро увек, јесте да избегне физички сукоб. Насиље се кроз то уопште не глорификује. Не убија из ватреног пиштоља, није најјачи, ни најспретнији, често добије добре батине, што чини филмску причу напетијом, а њега стварнијим - није суперхерој већ обични човек, са којим се можемо поистоветити јер је махом допадљив као особа, навијамо за њега и опасност је стварна. Његов лик је често комичан, забаван. Заборављамо колико је Џеки вешт као режисер - он прави јасне омаже пионирима акционих и уједно комичних филмова, на првом месту Бастеру Китону. Камера у његовим филмовима, у акционим деловима, је мирна, јасна, за разлику од америчких где "лети" изнад глава актера, прави гомилу резова, зумира одређене ударце, што одузима реалност - добрим делом јер глумци не умеју добро да се боре. Овде, јасно и лепо видиш борбу. Он не убрзава снимке, како су ми неки рекли, они се заиста тако боре, нама је необично јер нисмо навикли. У борби је велемајстор, не разумем се толико па не бих много коментарисао. Многи га највише памте по каријери у Америци и сарадњи са оним црнцем, што је, по мени, а и њему, доста млакасто и не толико смешно и иновативно у односу на лудила која је снимао у отаџбини. Ок су филмови, али ту није толико заблистао. Оно по чему ће остати чувен јесу и невероватне и луде вратоломије и каскадерске сцене које изводи. Клизао је низ зграду, висио са аутобуса и хеликоптера у покрету, ударио га је хеликоптер док је био на возу у покрету, спуштајући се низ шипку у тржном центру испржио је руке од струјног удара свећица, три пута падао са звоника високог 30 метара, у Хрватској је имао незгоду приликом лакше сцене - пукла је грана и напукла му лобања, падао је на живо угљевље, итд, итд. У последње време, сасвим логично и здраво, смањио је захтевније акционе сцене и показао да му добро леже и другачије, мрачније и глумачки захтевније улоге. Тако је заблистао у филму "Странац" (Foreigner), изузетном трилеру о оцу који се бори са политичком апаратуром да убице његове ћерке буду приведене правди. Неки говоре ово или оно о његовом приватном животу и личним изборима, но мене то сасвим не занима, то ће Неко други да суди. Професионално, њему као глумцу, забављачу, акробати, човеку који ми је највише подигао адреналин кроз филмове, имам само речи хвале и дубоко поштовање.