Добродошли у Колинвуд

 Welcome to Collinwood је комедија коју бих убројао у 20 омиљених. Свој шарм добрим делом дугује сјајној екипи глумаца коју предводи апсолутна легенда Сем Роквел, а ту су Вилијам Мејси (Shameless), Џорџ Клуни, Луис Гузман (последњи Гомез у "Среди"), и нажалост покојни Мајкл Џетер кога би ретко ко знао по имену али сви знамо овог бркајлију у комедијама 90их, по споредним улогама сасвим неснађених и спетљаних ликова, и овде то ради маестрално. Иако није отворено речено, већина ликова у филму су Американци српског порекла, тако се главни антијунак зове Перо (не Питер, баш Перо Махаловић), ту је и Мико, а полицајац се презива Бабић. Овај филм је римејк италијанског из 50 и неке али нисам нашао иоле добар снимак и превод да га одгледам. Заплет филма: екипа неснађених али добродушних ликова са дна друштвене лествице решила је да се из ових или оних разлога упусти у пљачку сефа али нису баш ни бистри, ни вешти, ни сложни да то испланирају и изведу без разних неприлика. Као кад би Oceans elleven срео Алана Форда - чак је и овде мозак операције лик у инвалидским колицима који се маскира. Филм ме осим ненаметљивог хумора одушевио због естетике и детаља, све ликове је могуће лако претворити у цртане ликове, сви су специфични, карактерни, смешни на свој начин. Од кочоперног и делбојастог Роквеловог Пере, преко Џетеровог лика до Мејсија који 90 посто филма иде свукуд са бебом у оном носачу на прсима док планира пљачку, итд. Филм има своје мане, највише у спором уводу али служи да упознамо карактере и њихове мотиве. Све то води ка сјајном последњем чину филма, одличној визуелној комедији. Хумор у прва два чина можда не легне свима и можда буде монотоно но мени лично је ово филм који сам одгледао до сад бар пет пута.