За шаку динамита ( Duck, You Sucker!, итал. Giù la testa)

 Нема никакве сумње да је Серђо Леоне један од највећих филмских стваралаца икада и увек ћу моћи изнова гледати сваки од његових филмова. И док је најчувенија трилогија са Иствудом која се врхуни са "Добар, лош, зао" - ово ремекдело је некако мање познато и вољено, иако не каска квалитетом. "За шаку динамита" има доста комичнији тон (бар у почетку) иако нипошто није реч о комедији. Бави се питањима револуције, (не)оправданости насиља, ужасима рата, а изнад свега пријатељством. Наши протагонисти су у почетку и најмање допадљиви Леонови антијунаци, будући да им моралност није карактерна црта. Но временом, захваљујући томе што су добро написани и беспрекорно глумачки изнети, заволимо их. Неко би као мане филма изнео историјске анахронизме и нелогичности (тенк у Мексику) али Леоне ама баш никада није био наклоњен реализму, он ствара епове, скоро па митове уклопљене у неки историјски контекст више или мање - но еп је ту оно што волимо. Човек има беспрекорно око и смисао за композицију кадрова и слике, многе сцене су лепе за гледање таман да немају никакав контекст, можда их касније нађем. И нико други не може толико да зумира нечије лице и очи а да гледаоцу не буде непријатно. Мајстор зума али и широких и богатих приказа битке. Антологијски филм, све препоруке.