King of comedy

 

Кад сам први пут видео филм "Џокер", био је више него очигледан омаж мени лично далеко бољем (и мање мрачном и насилном) "Краљу комедије". Овај Скорсезеов филм је сјајна сатира о људима оптерећеним славом који при том имају очигледне психозе. То овај филм чини данас актуелнијим него у време кад се појавио. Бити славан по сваку цену, то је оно што води нашег протагонисту Руперта Папкина. За разлику од већине његових филмова где су и рад камером, однос боја, монтажа - доста динамичнији, смелији - Скорсезе "Краља комедије" паметно режира сведено, у топлим бојама, онако како Папкин и доживљава свет и себе. При том су ту паметни мета моменти, рецимо, Џери Луис (који бриљира) глуми познатог водитеља Џерија - кад одушевљени пролазници вичу "Џери, Џери", то се заиста дешава. Режисер Скорсезе глуми режисера тв шоуа, итд. - он сам је изјавио да му је ово био најнеугоднији филм који је радио, што због сувише веродостојности о терету славе који је осетио, што због генерално узевши непријатног главног лика. Ипак, чини се до самог краја да овај филм има већу комичну него мрачну ноту, али остаје да лебди питање шта је од оног што смо видели и чули стварно, а шта још једно сањарење и доживљај Руперта оптерећеног сопственом славом. У ери кад би сви милионске прегледе на мрежама и често их и освајају бивајући драстични (небитно како) - одличан филм вредан гледања. О томе колика је глумчина Де Ниро, нарочито у овом периоду, мислим да не вреди трошити речи, а просто очаравајућа - смешна и страшна у исти мах је Сандра Бернард.

П.С. Иначе, имамо и ми Срби неку "звезду" која стално говори колико је воле у Америци и како девојчице падају у несвест кад је сретну иако је у стварности једино позната по неоправданој умишљености, толико да је заиста и постала популарна због ње. Али не знам тој жени име, вероватно неко зна. Скоро пресликане дијагнозе особе и нашег друштва