Паук (Spider)

Кад видите да две величине, Кроненберг и Фајнс, имају филм на тему човека који је изашао из менталне институције, јасно вам је да нећете много погрешити ако филм одгледате. Што се тиче добрих страна, овде су обојица показала зашто су велемајстори свог заната. Фајнс је сасвим ушао у лик шизофреничара који се сукобљава са старим демонима, Кроненберг је то савршено дочарао кроз атмосферу, монтажу, рад камером, минимализам у звуку, савршене флешбекове, оне сцене где Фајнсов лик савршено јасно стоји у позадини догађаја које проживљава његов лик као дечак. Атмосфера је савршена. Ту су и одлични Миранда Ричардсон и Габријел Бурн као родитељи нашег јунака. Замерки што се тиче, па, очекивао сам много више од приче, брзо се увиди да... но, да не откривам, можда не открију сви. Могли су нас мало изазвати, то сам нарочито од Кроненберга очекивао. Овако је напослетку остала сјајна глума, режија и атмосфера, но прича је могла много више дати. Све у свему, опет сам задовољан, спорогорућа психолошка драма, понирање у мрачну (под)свест болесног човека. Иако естетски, глумачки па и психолошки изузетно, изостала је права катарза, много мрачно, поприлично споро, те препоручујем стрпљивима и онима који воле добар спој филма и психологије.