Снимљен 1973. филм предвиђа 2022. годину (јесте, баш ову) у којој влада несташица хране и воде. Да би подмирили потребе прегладнелог становиштва, капиталистички моћници избацују неке нове сорте хране, укључујући нову "соју" која је, ето, смеша неких хранљивих састојака ("Зелена соја", Soylent Green). У таквом свету наш ће антијунак, којег тумачи апсолутна легенда Чарлтон Хестон почети да истражује смрт богаташа који је један од челника индустрије хране. Цео филм је сурова, скоро хорорна критика капиталистичког друштва, у којем сиромашни спавају по улицама толико да не можеш њима да шеташ, док богати имају конкубине које им служе као намештај или робље. За сиромашне је омогућен сервис за еутаназирање, да се више не муче, итд. Посебно су дирљиве сцене кад наш, иначе сиромашни детектив, дели никакав оброк са својим цимером, професором без запослења (који је топла душа филма). И, наравно, крај који не оставља никог равнодушним. Soylent Green можда кинематографски није...
Comments
Post a Comment