Неопростиво (Unforgiven)

 Unforgiven је један од најмрачнијих вестерн филмова које сам гледао. Као режисер и глумац, Клинт Иствуд је одличан, а око себе је скупио још и Моргана Фримана и Џина Хекмана. Уз добар сценарио, јасно је да је ово одличан филм. Обрнуо је жанр сасвим наглавце, те се некад чини да је ово само по форми вестерн, а у садржини горка прича о последицама мржње, насиља и похлепе. Овде нема вестерну често својствене поставке добри момци-лоши момци. То су све, просто, људи, и сложеност ликова је веома успешно остварена. Често не знаш за кога да "навијаш". На извесни начин разумеш скоро све ликове, све је ствар неспоразума и болног одбијања да се опрости, прихвати, настави даље, пусти. Као могуће недостатке навео бих нека необично "уметнута" нараторска решења, рецимо, не видим велику сврху необично дуге, а сасвим споредне повести о Енглезу Бобу. Опет, она није досадна, напротив, само одводи од главног наративног тока. Све у свему, добар филм, са одличним дијалозима. Мени се лично највише свидело како је Хекман изнео и оживео лик. Недостајала ми је права катарза на крају, но рачунам да је то и била поента. Насиље не може донети истинску катарзу. Све препоруке, добар филм. И мало дужи, но пролети.