За долар више
Сувишно је много говорити о овом култном филму. Иако нема много епски великих сцена које Леоне воли, и кроз овај филм живи мит о којем сам недавно причао. Јесте, ту су мало вероватне сцене да један упуца другоме жар са цигарете из угла немогућег да и њега не убије на лицу места, али кога брига, ово су били Авенџерси 60их али са далеко више стила, шмека, етике, естетике, наративног умећа и свега доброг - много здравија и пунокрвнија фикција. Дивна ми је и та силом-прилика- другарска хемија између ликова које износе Ван Клиф и Иствуд, мајстори свог заната, и можда ми неки замере, мени је Клиф бољи у тим финесама. Мориконе свира култну музику, ту је и баш одбојан негативац, и темпо бржи од већине Леонеових филмова, све у свему, рецепт за добру забаву, немам ниједну једину замерку, филмчина коју сам опет одгледао не знам ни ја који пут.
Comments
Post a Comment