Смрт јаше коња

 


Шпагети вестерн са сјајним Ли Ван Клифом и увек надахњујућим звуком Енија Мориконеа. Овде, пак, фали Леонеов поетски осећај за причу и слику да бих филм назвао и близу ремек дела. Дијалози су сувише сведени и једноставни, на моменте и наивни. Слично је и са ликовима. Недостајао је филму прави осећај неизвесности и опасности, наши хероји просто све надвладају. И док је заиста мрачан и насилан почетак обећавао гадну претњу, нема је, још док је мимо сваке сумње зезнута фаца Ван Клиф позитивац - ко може да му и приближно парира? Но филм је ипак добар, упркос овим манама. Лепи, широки кадрови, доста напетих акционих и драмских момената, сценографија и костимографија, фотографија, па и нека свежа кретања камером, задовољавајућа, мада поприлично предвидљива радња.. Енио, Ли, пуцачина, прашина, пар симпатичних епизодиста и катарзична освета, ово је било сасвим ок филмско путешествије.

Comments

Popular posts from this blog

Possum (2018)

The Place

Il comissario Ricciardi