Old dads
Најзад нека модерна комедија која има петље да искритикује друштво у којем живимо или које нам се намеће. Бил Бур је амерички стенд-ап комичар који кроз шале уме добро да оплете по модерном западном друштву. У овом филму који је написао, режирао и у којем глуми, у суштини је то преточио у причу. Ово је филм о три човека који су као средовечни постали очеви и уопште не разумеју и не прихватају модерне токове, а морали би, због добробити своје породице и деце. Свеопшта критика западне будалаштине почиње баш тамо где би и требало да почне - у просвети, да би се проширила даље. У свету где су људи преосетљиве кесе (или бар се представљају да јесу), шта год да кажеш или урадиш, повредио си нечија осећања и права. Упоредо су спремни да те удаље од друштва уколико то не прихватиш ("cancel култура"), не презајући да ти наруше и приватни живот. Филм тако чепрка по ужасном васпитању деце, лицемерним "борцима за права", наметању ЛГБТ или "еколошких" идеја, формалностима због којих те олако могу етикетирати као расисту, мизогеног, итд. Све то он чини у неком опуштеном, сатиричном тону, но горак укус не може да изостане. Тим пре што је крај поприлично... па, рекао бих компромисан. Наши јунаци ваљда морају да прихвате да живе у таквом друштву и да прорачунатије делају и говоре, тобож не мењајући свој став - крај ми је једина замерка, но ваљда су тако морали, чуди ме да је филм уопште и снимљен. Филм је, наравно, попљуван од стране актуелних филмских критичара, док је публика подељена, зависно какво је њихово виђење света. Ако бисмо гледали само филм мимо његових порука, да, ово није посебно квалитетно остварење, нити му је то био циљ - стандардна режија, стандардна глума добрих комичара, помало очекиван расплет... Али у сервирању провокативних шала, у исмејавању неолибералног друштва, у приказу апсурдности модерне цензуре - овај филм је потребан к'о леба. Ако су вам се свиделе моје сатире и хумореске, вероватно ће вам се свидети и овај филм, то је сличан спој сатире, апсурда и комедије карактера. Немојмо ни помишљати да оваква "преосетљива" култура већ није једном ногом стигла и код нас, у просвети одавно нема заиста казне и дисциплине, у медијима си већ шовиниста ако волиш свој народ и земљу, а ја сам већ на нечију интервенцију брисао објаву јер сам повредио осећања људима који су снимили лош филм. Де, сви преосетљиви, купите велику кутију Зева марамица на суботичком бувљаку и пустите нас да живимо живот као људи, а не као кесе.
Comments
Post a Comment