1670

 Два човека излазе из кафане, шетају лагано, један од њих има нож у леђима.
"Извини, занео сам се, знаш како је, свадба.", вели први успутно.
"Опуштено, дешава се.", каже убодени.

Отац поносно показује сину поља:
"Знаш ли ти, сине мој, шта је то што влада нашом земљом и свима нама, а почиње на слово Ж?"
"Жидови?"
"Н...не, жито. На жито сам мислио."

"1670".

Ова комедија од осам полусатних епизода смештена је у Пољску у поменуту годину. Одлично спаја нушићевску сатиру, са црним, апсурдним и политички некоректним хумором који подсећа на Црну Гују, а ту је и пар драмских момената и поука из историје. Од почетка се лако фасцинирати сценографијом и костимографијом, одличним кадровима, па и захтевнијим сценама од којих бих лично издвојио сјајни пољски плес, као да и камера плеше са осталима. Карактери су сви одреда одлични и богати, нема оне америчке упегланости и равнине као на писти, Пољаци се и даље држе своје, супериорније школе. Најбоље улогу износи главни глумац, човек је велемајстор експресије, и сјајан је као приглуп али горд а опет симпатичан феудалац. Из неког разлога су од Холивуда убацили помало већ застарели стил мокументарца и то ми је највише сметало, ти разговори у камеру, сматрам сувишним, некако ми не стоји. Понекад се неке сцене могу чинити усиљеним и непотребним. Очигледно су неке и референце на актуелна дешавања у Пољској о којима немам појма.

Али толико оригиналних фазона и сјајних изведби... Рецимо, има један Јеврејин који мисли да постоји јеврејска завера да владају светом, али да су њега "искулирали" и неће нико да му каже каква је та завера. Или сеоска нарикача која не може да изађе из улоге па за сваку ситницу нариче. Итд. Ко воли тако, црне карикатуре, све препоруке.