A cure for wellnes

 A cure for wellnes, психолошки трилер-хорор, највише ме се дојмио због беспрекорне естетике. Свака сцена, сваки кадар, свако кретање, сценографија, костими, просто је до детаља, до нијанси пажљиво снимљено и усклађено. И кад је почео као обећавајућа мистерија, много сам улагао у филм. Но испоставило се да сценарио није баш ваљано скоцкан и да су се сувише размахали и после нису успели да се саставе. Сасвим беспотребно дугачак 2 и по сата, на моменте досадњикав упркос својој визуелној па и звучној лепоти, мало предвидљив и на крају драстично мења шмек. Најискреније сам се надао споју Shutter islanda и Ловкрафта, па чак и некој критици фармаколошке мафије, а на крају испаде тја. Лењ сценарио. Али - одајем признање на неколико баш добрих, кошмарних сцена (од којих је једна мој најчешћи кошмар а нисам је често виђао у филмовима). У начелу, имам помешана осећања, филм је у исто време добар и лош. Гледајте и немојте да гледате. Шта ја знам, не осећам да је бачено време због наведених квалитета.