Врисак

 Игром случаја се задесило да је уз поподневну кафу ових дана на ТВу ишло прва три дела "Вриска". Као зрелији могу да схватим да је "Врисак", у суштини, комедија и пародија, са елементима хорора. Уједно, бави се питањима односа стварности и уметности, да ли су људи насилни због хорор филмова или су хорори одраз стварности? Филм је у суштини одлична "мета" порука, од којих бих истакао генијалну сцену кад жртва гледајући хорор поручује филмској жртви: "Глупачо, окрени се, ту ти је!" - док му убица стоји иза леђа. То је хорор филм о хорор филмовима, као да смо ми за камером која гледа у огледало а у огледалу видимо, у ствари, леђа човека који гледа у огледало и снима, и тамо у његовом огледалу.... Јасно вам је већ.
И та "мета" играрија је, у ствари, и највећа вредност "Вриска". Он нема велику жељу а ни посебну умешност да буде обиљан хорор филм, но ироније ради, управо то и постаје. И као да та иронија није довољна, филм који је пародија добија своју пародију, осредњи, ма и лош, али популарни "Мрак филм". Ваљда од људи који нису схватили поенту.
И какав је "Врисак"? Одличан за познаваоце и поштоваоце хорор филма који ће схватити његову поенту, а која нема велике везе са бројем жртава и начином њиховог усмрћења, колико са поигравањем са клишеима, и са философијом о потреби и природи самог хорора, и уједно изазива ужас да је свака филмска страва бледа бајка наспрам хорора свакодневице.

Први и други део, мене што се тиче, могу раме уз раме. Други део додатно дискутује о клишеима наставака и неукусу екранизовања истинитих несрећа. Или можда потреби тога? Трећи део је, просто, лош. Изашао је из тона прва два дела и досадан је. Сигурно ћу одгледати и наредна два дела. Но оно што је важно, иако је многима тешко да тако то виде, Врисак је изнад свега хорор филм о последицама или о узроцима хорор филмова. А шта су последице а шта узроци? Да ли уметност копира или инспирише стварност? Вечита спирала на коју Врисак не нуди одговор али провоцира да се запитамо. И то је, по мени, његова највећа вредност.