Color from Outer Space

 Крајње је незахвално Ловкрафтове приче преносити на било који други медиј. Он је више пажње указивао физичким и психичким осећајима, свим другим чулима осим вида. Како екранизовати ако он пише: "не могу ни да опишем ту гнусобу". И он оставља простор читаоцу да то попуни својом маштом. Неретко су приче обавијене велом тајне, ретко када директно објасни или именује зло. А то још више плаши, та непознатост. Тако да ће његове приче увек, и без изузетка, бити боље од било које екранизације.
Овај филм, пак, поштен је омаж Ловкрафту. Уложили су стрпљење у атмосферу и ликове, лепо приказали последице претње, колико је то било могуће и некако, у трећем чину, смућкали. Мислим да су морали мало умесније и боље завршити... Нисам крајем био задовољан. Николас Кејџ на моменте чини филм добрим, а на моменте његово уобичајено преглумљавање ипак смета, "избаци" те из филма, постанеш свестан да је то филм и Ник Кејџ а не - како ли се зове његов лик. Кинематографија и ефекти су без замерки, као и звук и монтажа.
На крају, осредњи хорор. Ко је волео Карпентеров Thing, свидеће му се, иако је много далеко од Карпентера. Може се погледати а и не мора. Свакако је добар у реону космолошког хорора, поджанра који се ретко ко усуди да чачне.