Pearl.


Филм који је толико слојевит али ја ћу се осврнути на само два његова момента.
Филм са својим стилизованим словима, музиком и разиграном протагонисткињом почиње као својеврсна пародија старих филмова, на првом месту „Чаробњака из Оза“. Брзо увиђамо да наша (анти)јунакиња није баш сва своја. Живи са строгом мајком, непокретним оцем, очекује повратак мужа из Првог светског рата, машта о слави и успеху („негде иза дуге“), презире фарму и мајку која нема разумевања за њене снове.
„Бићу звезда, цео свет ће знати моје име“, опсесивна мисао која провејава кроз (за сад) два филма предвиђене трилогије режисера и сценаристе Тај Веста. Лично, кроз лик Перл видео сам све учесталију појаву хистеричних и неретко психотичних људи који по сваку цену желе да постигну славу (или други себични циљ). „Урадила бих све да будем тамо горе“. Некад виде репресију где је у суштини и нема. Они су, по обичају, нездраво жељни туђе пажње и љубави и не могу да прихвате кад она изостане. „Не, молим вас, ја сам звезда!“ „Желим да будем као лепе девојке које играју у филмовима. Очајнички желим оно што оне имају. Да будем савршена, да ме воли што више људи, да наплатим своје време које сам провела у патњи.“
И као што смо донедавно имали епидемију короне, нездрави страх од другог и од изласка у друштво, тако и овде видимо страх од шпанског грипа и људе који носе маске. Што је уједно и слика наше Перл која носи „маску“, мајка је и упозорава: „Не можеш заувек крити своје право лице. На крају ће га видети и уплашиће се.“ Док кинематограф закључује: „Тешко је знати ко је ко данас, са свим тим маскама које људи носе“. Тако да је, мимо хигијенских маски, питање колико данас постоји особа попут Перл, за које ни не знамо ко су.
По форми можда више психолошки трилер него хорор, у сржи филм који веома плаши јер упозорава, са изузетном Миом Гот која је сасвим сигурно једна од најбољих глумица новије генерације. Филм, дабоме, није баш за свакога, те не бих препоручио особама ненавикнутим на узнемирујуће али на жалост, поприлично реалистичне студије карактера.


 

Comments

Popular posts from this blog

Possum (2018)

The Place

Il comissario Ricciardi