The Walking Dead

Пустише бесплатно HBO па реших да одгледам ову култну серију. Зашто је добра? Прво, зомби апокалипса је само платформа за студију о људској природи. Могла је то бити било која друга заразна болест, рат, природна пошаст, небитно. Зомбији су, у начелу, споредни, они су само механичка сила која људе тера на ивицу. А ивица је оно што овде плаши и на томе скидам капу ауторима. Као да те је неко ударио шаком у стомак и не можеш да дођеш до даха. Сви смо ми морални, добри, па и хришћани, док је све потаман. Но шта ако си угрожен, гладан, ако браниш породицу, ако те је педесет људи преварило и угрозило, па и убило драге, да ли ћеш веровати оном педесет првом? Колико трагедија ишчаши човека, од доброг га учини лошим, а можда и од кукавице постане херој? Зависно како се тумачи, серија може да се доживи као депресивна. То је једна од оних серије где свако може да погине или постане зао/добар. Ипак, за сад нема бесмислених изградњи ликова, на петој сам сезони и све има смисла.
Глумци - одлични, нема једне замерке. Иако је много ликова, сценаристи и глумци су учинили да сви буду аутентични, своји, живи, и мени је то један од најважнијих елемената. Нема стеротипа, нема једнодимензионалних јунака и негативаца.
Е сад.
Јасно да на неке ствари гледаш кроз прсте. Већ само постојање зомбија нема рационалног и научног смисла, па ћераш и преко тога да пиштољ нема баш толико метака, и сви лако гађају покретне мете у главу и кости се не могу тек тако лако сећи, итд. Скоро сви кажу да серија ускоро креће да се срозава у квалитету по питању нарације. Што је очекивано када сувише дуго форсираш причу зарад гледаности. Видећемо.
Огромна похвала за практичне ефекте, таман и да срозају квалитет приче, ово је заиста момачка мајсторија са ефектима. Сасвим упечатљив постапокалиптични свет, без скоро икаквих компјутерских ефеката, огромне напуштене и запуштене површине, испревртани аутомобили и аутобуси који се преврћу, и скоро хиљаде намаскираних зомбија, на вазда креативне начине приказаних.
Е сад.
Ово није за сву рају, зомби хорор увек укључује телесни хорор и доста насиља. Лично не мислим да су прелазили границе укуса, но укуси се разликују. Ја вазда имам свест да је то фикција, па ми тај физички хорор никад није страшнији од оног стварности ближег - људског. То укључује манипулацију, емотивну окрутност, дволичност, издају, сушту злобу, безнађе, очај, неправду, равнодушност према туђој патњи, геноцид и тих ствари сам се подобро уплашио, разгневио па скоро и расплакао од туге. И то се заиста дешавало и дешава се док пишем. Зато су овакве серије потребне, да нас упозоре: немојте бити такви. Не стварајте другима и себи хорор.
За сад, добра серија - за оне који имају желудац. 

P.S. Одустао, покварила се серија сасвим.