Greener grass

 Greener grass или "Тамо где је трава зеленија". Ево га један уврнут и оригиналан филм. Ова црна комедија апсурда и сатира више делује као низ скечева на рачун "савршених америчких породица" него целовечерњи филм, иако су некако шале успешно спојили. Као амерички Монти Пајтон који је режирао брат Вес Андерсона. Није баш смехотресно јер знаш колико су теме горке али јесам се смејао, све до самог краја, кад сам прогутао кнедлетину.

Син који се, након притисака да буде савршен и талентован и паметан, просто претвара у пса и сви су ок с тим, лакше им је да имају љубимца него дете.

Дете које након једног гледања дечије серије "Деца са ножевима" () постаје напрасно насилно и свима је савршено јасно да је то једини узрок његове насилне природе.

Другарице од чијег мишљења је зависна: "Јеси ли срећна?"
"Не знам..."
"Јеси ли заиста срећна? Мислим да треба да се разведеш."
(Истог трена одлази до мужа и каже му да жели развод. Потом:)
"Сине, мама и тата се више не воле и желим да знаш да ово нема везе са тобом и тиме што више не играш добро фудбал."

Речју, филм који је апсурдности и лицемерства и хладноћу нашег друштва само показао крајње очигледним. Ово све, на жалост, итекако постоји и много је мање смешно него у филму. Препоруке за оне који би подржали филмског Алана Форда на стереоидима али као спин оф где се баш брутално руга само имућнима и "срећнима". Није за свакога, упозорени сте, али мени се баш свидео, верујем да ћу га још који пут одгледати