The Giant Mechanical Man

 Џена Фишер ми је била много симпатична док је износила лик Пем у серији The Office. И овде је у лику драге особе, љупко харизматичне и људски несигурне, нешто чега је све мање у филмовима јер ваљда феминисткиње мисле да је то слабост, па жене често приказују сасвим супротно. Не памтим да сам "забаговао" пред тв-ом због романтичног филма, но мало се и њихов шмек променио од 90их, нису толико сладуњави и неупечатљиви и уплету у себе и озбиљна животна питања. Овде је то улични извођач, "Џиновски гвоздени човек", како се филм и зове, кога оставља девојка и, за разлику од већине клишеа, не можеш је ни кривити - као што она рече, некад нико није крив, путеви су нам се разишли. И ту је већ филм покупио моје симпатије. Реалније је. Између главних ликова има хемије, навијаш за њих... Једина замерка су сувише пластично приказане неке ствари, конкретно, лајфкоуч удварач, познат нам из "Веселих седамдесетих", и напорна родбина - није се направио баланс драме и комедије, делује да су њихови ликови "џепови" сатире,па и пародије, док многи други нису, тон није усаглашен. Опет, један мален филм са срцем сасвим на месту, љубак и допадљив, и ништа више или дубље од тога.