Los renglones torcidos de Dios (God's Crooked Lines 2022.)

 Не морамо више ни истицати да су Шпанци велемајстори психолошког трилера. Нису ни овде оманули, иако можда не доноси ништа ново. 

Пратимо детективку која као пацијент долази у психијатријску установу да би истражила ранију смрт младића чији отац ју је ангажовао. Или, да ли је баш тако? Све више је убеђују да није нормална и ми, заједно са њом, губимо идеје шта је стварност, а шта делузија.

Ако вас све ово подсећа на Shutter Island и многе друге сличне, не бих вас посебно разочарао да је већ у самим почецима кинематографије постојао глувонеми филм о извесном доктору Калигарију са истом идејом... који је упоредо био и критика политичког система. Наиме, један од најдубљих страхова сваког људског бића јесте да нас не убеде да смо луди или да заиста не полудимо, и није уопште изненађујуће што много филмова почива на овој премиси.

Ако бих бирао комплименте за "Божије жврљотине", похвалио бих главну глумицу која носи филм феноменално, иако ни остали не каскају за њом. Похвална је и параноидна атмосфера саме установе иако је упитно колико је то поштено према стварним психијатријским болесницима, али да не идемо у ситна цревца, ово је фикција а не документарац. Свиђа ми се и главни наративни ток. 

Имам проблем са споредним наративним токовима, сувише и сасвим беспотребно су искомпликовали. Док је похвална идеја за временске прескоке, мало делује да су ишли сувише на силу. Све то чини причу хаотичном и збуњујућом на онај лош начин. 

Ипак, за једно поподне, сасвим солидан трилер који неће разочарати, али неће ни очарати.