Stopmotion (2023)

 Много сам више очекивао од овог филма. 

Прво, сувише стереотипни приказ мајке која контролише. И мимо приказа да је одрастала уз такву мајку, скоро ништа више од тога не знамо о нашој протагонисткињи. Њу сасвим поштено и аутентично тумачи и износи глумица Aisling Franciosi, али није имала довољно садржајан сценарио да би нас натерала да маримо за њу. После напорне мајке следи још један клише који схватамо скоро два минута након што се појави, али оставићу вама да га схватите. 

Од добрих страна, оне стоп моушн анимиране сцене су просто феноменалне и могу као одвојени филм да егзистирају и плаше. Просто немам замерке, жалим само што нису ваљано спојене са сложенијим психолошким приказом главног лика јер ово је требало да буде психолошки хорор а за тако нешто мораш много дубље да заореш по нечијој психи, остало је на нивоу стереотипа и дводимензионалних ликова. 

Упркос томе, због оних сцена са луткама, и сасвим ваљане глуме главне девојке, не бих сасвим отписао филм са листе за љубитеље хорора, иако није нешто што ће посебно дуго памтити. Ако вам се свиђа идеја хорорних покретних лутака, радије одгледајте Mad God о којем сам већ писао, а који је без дијалога, упечатљивији филм, иако сасвим другачији вид уметности.