The Substance (2024)

 Овај филм је незгодно препоручити. На енглеском постоји изрази "over the top" и "campy" и не бих рекао да имамо неке паралеле у својој кинематографији. Иако је стилски похвално урађен, са гротеском и ефектима може се чинити да прелази границе доброг укуса, али то све скупа, на чудан начин, сасвим штима као алегорија и хипербола. Да је урађен реалније и сведеније, било би мучније гледати, овако имате потребан осећај дистанцираности и свести да је ово филмска мрачна бајка, иако итекако поручује нешто о стварности.

Ово је прича о остарелој ТВ звезди, некадашњој оскаровки која ће, упркос добром изгледу за своје године, бити замењена неком млађом. Иза тога се котрља болна психологија неприхватања старења и свега што оно носи у модерном свету, са просто изузетном изведбом Деми Мур чији повратак срдачно поздрављам. 

Иако су неки филм окарактерисали као феминистички, искрено, не видим у овоме неки токсичан феминизам, и руку на срце, заиста се пред жене стављају сасвим нереални идеали лепоте, често и оне само подржавају такав притисак друштва. Филм је више озбиљна сатира него класични хорор, чак у својим претеривањима може измамити и покоји смех ако имате заиста црн смисао за хумор.

Филм никако не бих препоручио онима који немају срца за body horror. Дакле, ако сте гадљиви на Кроненебергова остварења (Мува, Видеодром...) или на Карпентеровог "Створа", боље прескочите.

Све у свему, није ово ништа посебно ново, но свакако је свеже, уврнуто, тескобно, напето, помало и ослобађајуће јер бљује на лицемерне посматраче које забавља туђа физичка појава, притом се не занимајући ни за њихову личност, ни њихово значење. Препорука смелима.