Asterix and Obelix - The Big Fight (2025)

 Апсолутна препорука. Гледајте ову мини серију, сами или са децом.

Одмах да кажем да сам много пристрасан што се тиче Астерикса. То је, просто, стрип уз који сам одрастао, који много волим и чији хумор ме развесељава од четврте године до данашњих дана и много је утицао на развој мог хумора. На касети сам имао цртаћ истог назива из 89е, један од најбољих из франшизе, а ово се не може назвати римејком јер спаја више стрипова и додаје неки свој шмек. Анимација је беспрекорна, ликови су тако сјајно оживљени, много је смеха на визуелном геговима и изразима. Од замерки, мањкало ми је оних дужих дијалога и језичких неспоразума, друштвене сатире, а превише ми је било анахронизама и мета-коментара (иако је и то увек био саставни део Астерикс универзума), но могли су боље расподелити. Последња епизода мало одудара у тону, фалило је хумора. Но опет, све у свему, једна од најбољих екранизација Астерикса, укусна модернизација, важно је да су успели да пренесу дух стрипа и да ме баш здраво насмеју и разоноде. Надам се да ће у сличном маниру екранизовати још прича. Од доскочица вам преносим само неке:

"Отићи ћу, видети, победити..."
"Одлично речено, Цезаре, записаћу као Вашу изреку."
" ... вратићу се, испричаћу како је било и јешћу нешто!"

Римски војници пију чаробни напитак.
"Ов...вај... Шта се дешава, баш сви пијемо из исте кутлаче?"

Сцена кад се наместе као за фотографију али у ствари човек прави њихов мозаик сто година, бира каменчић по каменчић.

Мада, није фора препричавати, читава драж је у споју ликова, атмосфере, визуелног хумора и тих неких разговора који су у исти мах и непримерени ситуацији а опет сасвим смислени, што све чини још смешнијим. Комедија у маниру старих добрих филмова. Топла, лагана, опуштајућа, породична, пријатна оку.