Воља синовљева

 Одгледах серију "Воља синовљева".

Као што сам раније писао, овако нешто није раније снимљено код нас, а реч је о причи у постапокалиптичном свету која се увелико надахњује нашим епским песмама и историјом. Кроз све то провејава један шмек стрипа, што неће свима бити по вољи али ја сам одушевљен.
Ваља напоменути да уопште није једноставно направити и измаштати цео један "свет" и упознати нас са њим и његовим законитостима, друштвеним нормама, поделама, веровањима, итд. Иако све ово није сасвим оригинално, има ту и Побеснелог Макса и Џеремаје, има и Куросава - Леоне тихих јунака у хаосу, и позајмљеница из наше историје (данак у крви, гусле, племена...) - ипак је свеже, храбро, држи пажњу. Ту је динамика коју нисмо навикли да виђамо у нашим остварењима, где се некад сувише форсира дијалог и једнолични кадрови. Овде се стално нешто дешава али не толико да ти бомбардује чула и да се изгубиш у подзаплетима. Временски пребачаји су такође одлично урађени, сјајна структура приче. Можда је предзадњи чин мало монотонији, незграпан.

Што се тиче естетике, свака част за костиме и сценографе, изгледа светски - где је то могло да буде, због новца. Очигледно је да су многе сцене, нарочито оне у Граду, свесно тамније, да се не би уочила сналажења са ентеријером. Боду очи и неке нелогичности, па је Град увек, али увек у мраку, а иако постоје шуме и ливаде многа племена бирају да живе у пустарама (укључујући и Зрнољуде, који се баве пољопривредом?!?). И откуд икаквог зеленила ако киша пржи и кожу, откуд им уопште и вода? И тако, разумем да је ово бајка али неке ствари су могли упеглати.

Глума је сасвим на месту, иако је осетно боља код старијих глумаца. Трифуновићу увек лежи да глуми неопеваног кретена и просто је сјајан негативац. Јово Максић се већ утврдио као глумчина и овде је стандардно сјајан. Млади и водећи глумци су у реду, ваљда, поверовао сам им, иако им је фалило неког шмека, сложености, живости. Радоњић предњачи у улози Барјактара, иако не узима много времена серије.

Похвалио бих и морал приче, враћање пажње на класичног јунака, оду храбрости. Ипак, мислим да су могли јунаку мало више отежати, напетости ради, завршница је могла бити много неизвеснија. Напослетку се отишло у сувише навикнуту класику...

Све у свему, упркос недостацима, сасвим позитиван утисак и ја сам презадовољан пруженом разонодом. Искрено се надам наставку.