Lovely bones

Одлагао сам гледање овог филма јер се тиче једне од ретких тема на које сам баш осетљив. Али одгледах га. Знам да многи воле овај филм али ово је како сам ја доживео. Општи утисак. Сјајна (тада) млађана Роунан коју лако зготивиш, некако душица филма, и сјајан (као и увек) Стенли Тучи којег до сржи замрзиш. Волберг је тешки промашај за озбиљну драмску улогу, човек је за комедије и акције. Велик проблем имам са тоном филма. Питер Џексон је створио савршене "Господаре прстенова" али не уме да балансира кад се ради о споју животне трагедије и фантазије. Некако је сувише... филмски идеално, а то некад смета у темама трагедије. Непријатно је, сентиментално, без дубине праве трагичности, којој се смисао и лепота сасвим губи, бар у почетку. Искрено, озбиљнију драму и потрес ми је изазвала погибија коња у фантазији Neverending story, јер људи нису улепшавали преко границе, што се овде беспотребно чини. Чак и визуелно залази у кич. Тон је сасвим промашен, чак и поента филма, да не спомињемо deus ex machina разрешење. Али због сјајног поменутог двојца, као и неких визуелних решења, и непријатних напетости, не могу рећи да је лош филм.