The Monkey

 The Monkey. Сећате ли се како сам помињао да је поприлично тешко ускладити жанрове комедије и хорора а да уједно буде и смешно и страшно, и навео неки добар пример? Ево га један лош, бар што се тиче усклађивања жанра. Комични тренуци, мада били и веома црни, умањују могуће изазивање страха, а обиље окрутног насиља и мрачна психологија личности нас спречавају да се смејемо. Било би много боље да је овакав или мало промењен сценарио дат, рецимо, Тиму Бартону на почетку каријере, па и Дени Де Виту (озбиљно потцењен као режисер, његова "Матилда", "Баци маму из воза", "Рат Роузових" су примери како црн хумор може бити укусан и смешан, уз његов откачени и смели рад камером). Овако, Оз Перкинс, који ми се свидео у "Lonlegs", а можда чак и више у мрачнијем осврту на "Марицу и Ивицу", овде губи конце и не усклађује атмосферу и тон, а прича је посвуда и нигде. Није ово тотално бачено време, али нисам баш ни увидео поенту свега.