The Favourite

 Миљеница илити The Favourite један је од нормалнијих филмова мени драгог ишчашеног Грка Јоргоса Лантимоса. Но то не значи да је филм "нормалан" и ајд му ти распетљај шта би то значило, нарочито данас. Наставља овај грчки бекрија са црним хумором и бизарним сатиричним приповедањем. Овде имамо једну несретницу која је изгубила титулу и имање властелинке, те пала под милост и немилост богатије рођаке, а која је миљеница саме енглеске краљице. И ту сад почињу игре и игрице, мало је шок а мало и забавно кад се острашћене женетине боре за наклоност, ко је шта рекао, трачао, сместио, но није то прича о томе већ о вечитој борби увек малих људи за неки раст на никад стварној лествици. Ово је сјајан трагичан и комичан приказ залудних покушаја да искочиш из психолошких замки у које се сам смешташ, из будалаштине таштине, у жељи да будеш "неко и нешто" мислећи да се то остварује ако си изнад некога и нечега, а напослетку схватиш да си увек био и увек ћеш остати нико и ништа јер си тако себичан, и сам си се осудио на усамљеност и робовање. Доста анахрон филм, историјски не баш тачан,  али кога брига, историја је само позорница овде. Визуелно је прелеп, са изузетком неких кадрова камере од скоро 180 степени, као рибље око, ваљда је намера била да се истакне ишчашеност свега али мене заболе глава од тих кадрова. Глума одлична, музика, темпо, добра сатира проткана трагедијом коју свакодневно сусрећемо. Људи на власти су усамљени јер сви око њих не виде њих већ виде страх за положај или прилику да се окористе, људи који им се улизују добију неку корист али остају пред собом сиромашни, зависни и никоговићи. Одличан филм.