Posts

Los renglones torcidos de Dios (God's Crooked Lines 2022.)

Image
 Не морамо више ни истицати да су Шпанци велемајстори психолошког трилера. Нису ни овде оманули, иако можда не доноси ништа ново.  Пратимо детективку која као пацијент долази у психијатријску установу да би истражила ранију смрт младића чији отац ју је ангажовао. Или, да ли је баш тако? Све више је убеђују да није нормална и ми, заједно са њом, губимо идеје шта је стварност, а шта делузија. Ако вас све ово подсећа на Shutter Island и многе друге сличне, не бих вас посебно разочарао да је већ у самим почецима кинематографије постојао глувонеми филм о извесном доктору Калигарију са истом идејом... који је упоредо био и критика политичког система. Наиме, један од најдубљих страхова сваког људског бића јесте да нас не убеде да смо луди или да заиста не полудимо, и није уопште изненађујуће што много филмова почива на овој премиси. Ако бих бирао комплименте за "Божије жврљотине", похвалио бих главну глумицу која носи филм феноменално, иако ни остали не каскају за њом. Похвална је и...

Channel zero: Butcher's Block

Image
 Channel zero је серија чија свака сезона има заокружену причу невезано за остале, осим неког главног мотива, а овде су то модерни хорор митови.  Предности треће сезоне су добра премиса, сјајни кошмарни детаљи који су одлично приказани, паметна прича и добра глума, где предњачи ветеран Рутгер Хауер. Сјајно је схватио да не мора да прави зле фаце да би био зао, управо та прикривеност и лажна срдачност више плаши. Одлично хватање у коштац са менталним болестима (или страхом од њих). Напослетку се цела серија може схватити као алегорија за хватање у коштац са менталном болешћу, својом или свог  ближњег, или бежање од тога. Од недостатака, но схватите ово као лични укус, поборник сам идеје да је далеко страшније оно што не видиш и што ти није сасвим познато. До краја, наши се зликовци исувише откривају, исувише хуманизују,  и постају више класични негативци него предмет нашег ужаса. Огроман пропуст. Ипак, неколико добрих шокантних момената у причи, поприлично непредвидљи...

Nocturnal animals (2013)

Image
 Феноменалан филм.  У начелу, ако се подвуче црта, ово је филм о егзистенцијалној кризи и увиђању погрешних животних одлука. Но такође је и филм о сили фикције. И о (бе)смислу освете.  Изузетно слојевит, по мени, савршено режиран, са јасним омажима или пре настављањем на ноар филмове, нарочито кроз сјајну музику и тон филма. Глума је изузетна, прича потресна, дијалог уверљив,  са неким реченицама које можеш записати као мудрости.  Многи су му замерили крај и није им био јасан. Не бих да звучим као сноб, мени се крај дао наслутити јер је просто савршен и потребан крај.  Жанровски, ово је мрачни трилер у трагичној љубавној причи. Садржи филм у филму, причу у причи, и поприлично смело и вешто су то извели, јер сам се у почетку питао зашто да се везујем за ствари и ликове које неко измишља кроз филм, но напослетку - и сама главна прича је  фикција, људима је у природи да трагају за одговорима о себи у фикцији. И ово је било једно сјајно трагање, но, могуће...

The Cure (1997)

Image
      Морам признати да сам  направио пропуст што нисам много раније много озбиљније почео да се бавим азијском кинематографијом, од којих је јапанска и јужнокорејска најбогатија хорор и трилер бисерима, а ово је један од њих.  Морао бих, на почетку, напоменути, да је ово сасвим другачији стил, наративни и визуелни и звучни, у односу на америчку продукцију. Конкретно, у филму названом "Лек" све је минималистички, иако стилски богато и визуелно и звучно, па и наративно упечатљиво. Али нема оне уобичајене набијености емоцијама, нити и трунке манипулације њима - или се то намерно тако чини. Све делује као скоро новинарско непристрасно приказивање низа догађаја.  Наиме, од почетка постаје јасно да је овај филм о особи или ентитету који наговара људе на гнусне злочине, док они, чини се, често бивају и несвесни да их је убедио да мисле, осећају и делају на његов начин. И док смо у почетку објективни и непристрасни посматрачи следа догађаја, чини се да то и остаје...

Stopmotion (2023)

Image
 Много сам више очекивао од овог филма.  Прво, сувише стереотипни приказ мајке која контролише. И мимо приказа да је одрастала уз такву мајку, скоро ништа више од тога не знамо о нашој протагонисткињи. Њу сасвим поштено и аутентично тумачи и износи глумица Aisling Franciosi, али није имала довољно садржајан сценарио да би нас натерала да маримо за њу. После напорне мајке следи још један клише који схватамо скоро два минута након што се појави, али оставићу вама да га схватите.  Од добрих страна, оне стоп моушн анимиране сцене су просто феноменалне и могу као одвојени филм да егзистирају и плаше. Просто немам замерке, жалим само што нису ваљано спојене са сложенијим психолошким приказом главног лика јер ово је требало да буде психолошки хорор а за тако нешто мораш много дубље да заореш по нечијој психи, остало је на нивоу стереотипа и дводимензионалних ликова.  Упркос томе, због оних сцена са луткама, и сасвим ваљане глуме главне девојке, не бих сасвим отписао филм са...

The Substance (2024)

Image
 Овај филм је незгодно препоручити. На енглеском постоји изрази "over the top" и "campy" и не бих рекао да имамо неке паралеле у својој кинематографији. Иако је стилски похвално урађен, са гротеском и ефектима може се чинити да прелази границе доброг укуса, али то све скупа, на чудан начин, сасвим штима као алегорија и хипербола. Да је урађен реалније и сведеније, било би мучније гледати, овако имате потребан осећај дистанцираности и свести да је ово филмска мрачна бајка, иако итекако поручује нешто о стварности. Ово је прича о остарелој ТВ звезди, некадашњој оскаровки која ће, упркос добром изгледу за своје године, бити замењена неком млађом. Иза тога се котрља болна психологија неприхватања старења и свега што оно носи у модерном свету, са просто изузетном изведбом Деми Мур чији повратак срдачно поздрављам.  Иако су неки филм окарактерисали као феминистички, искрено, не видим у овоме неки токсичан феминизам, и руку на срце, заиста се пред жене стављају сасвим нере...

Devil's advocate

Image
  Највећа предност филма "Ђавољи адвокат"  је феноменални Ал Паћино (да не кварим ко није гледао) и један од најбоље написаних и изведених монолога о искушењима и људској слободи. Мени лично је предност и што је ово, у суштини, хришћанска алегорија, па видимо адвоката који полази од жеље за правдом и полако клизи ка жељи за личним успехом, одбацујући притом морални компас. Режија има нека поприлично добра естетска решења за контрасте светло-тама, придајући причи космички карактер борбе добра и зла. Од замерки, мада није ни замерка, тако су изабрали- има неких тако кич и неубедљивих момената, као да су сцене из МТВ спота, нарочито ако су уплетени помало смешни еротски елементи, а колико год Киану Ривса симпатисао као човека, поред једног Паћина се итекако примети да није тај калибар. Не може да прати ни Шарлиз Терон, тако да слабо и мариш за главног лика до краја. Опет, овај психолошки трилер са неким хорор шмеком свакако би требало одгледати због наведених разло...