Маркове рецензије

  Вестерн је један од жанрова који сам раније увек везивао за маторе људе, но полако увиђам његову вредност. Полако се претварам у свог ћалета, неко би рекао. Зашто је вестерн добар жанр? Прво, због витештва као вредности која ће увек истрајати, упркос модерним стремљењима. Прави мушкарац је витез и каваљер, није кукавица али није ни млакоња и папучар (чест мотив модерних филмова је мушкарац који се плаши жене, апсурдно је да уколико кажеш да мушкарац не сме да се плаши или зависи од жене добијеш етикету да си мизогин). Иствудов лик спаси најлепшу жену у 20 година филмографије и просто оде, ни не пољуби је, није то чинио да би ишта зарадио,чинио је јер је то племенито. Уз то је повезана и херојска смрт као чест мотив. Данас сви желе да преживе и имају пара, већина филмова се тако завршава, но ретко и каубојци. Искупљење је чест мотив, грешни људи који се жртвују за добробит других, сушто хришћанство. Као лоше стране истакао бих оне правце вестерна где се промовише амерички патриотиза

  Шпагети вестерн са сјајним Ли Ван Клифом и увек надахњујућим звуком Енија Мориконеа. Овде, пак, фали Леонеов поетски осећај за причу и слику да бих филм назвао и близу ремек дела. Дијалози су сувише сведени и једноставни, на моменте и наивни. Слично је и са ликовима. Недостајао је филму прави осећај неизвесности и опасности, наши хероји просто све надвладају. И док је заиста мрачан и насилан почетак обећавао гадну претњу, нема је, још док је мимо сваке сумње зезнута фаца Ван Клиф позитивац - ко може да му и приближно парира? Но филм је ипак добар, упркос овим манама. Лепи, широки кадрови, доста напетих акционих и драмских момената, сценографија и костимографија, фотографија, па и нека свежа кретања камером, задовољавајућа, мада поприлично предвидљива радња.. Енио, Ли, пуцачина, прашина, пар симпатичних епизодиста и катарзична освета, ово је било сасвим ок филмско путешествије.

  Сувишно је много говорити о овом култном филму. Иако нема много епски великих сцена које Леоне воли, и кроз овај филм живи мит о којем сам недавно причао. Јесте, ту су мало вероватне сцене да један упуца другоме жар са цигарете из угла немогућег да и њега не убије на лицу места, али кога брига, ово су били Авенџерси 60их али са далеко више стила, шмека, етике, естетике, наративног умећа и свега доброг - много здравија и пунокрвнија фикција. Дивна ми је и та силом-прилика- другарска хемија између ликова које износе Ван Клиф и Иствуд, мајстори свог заната, и можда ми неки замере, мени је Клиф бољи у тим финесама. Мориконе свира култну музику, ту је и баш одбојан негативац, и темпо бржи од већине Леонеових филмова, све у свему, рецепт за добру забаву, немам ниједну једину замерку, филмчина коју сам опет одгледао не знам ни ја који пут.

  Иствуд и Леоне под другим, америчким режисером, са неким лепим и продукцијски вредним кадровима. Ту је и одлична Ширли Меклејн. Почетак је одличан, обећавајућ, ту су сјајни, врцкави дијалози између ратног ветерана и католичке часне сестре, неке добре акционе сцене. Трећи чин већ је почео да умара, упркос епским и каскадерски захтевним сценама, но без икакаве напетости и праве претње по наше јунаке. Добар филм али лично нисам одушевљен.  

    Jules (2023) је пример како се много може постићи са нечим што се чини као мало. Крајње једноставна премиса износи толико много тога: свемирски брод се срушио у двориште пензионера и из њега изашао ванземаљац којег је угостио. Кад то каже, сви га сматрају сенилним. Већина филма се одвија у том дворишту и кући, са свега неколико глумаца и веома мало ефеката, и то оних практичних. Рекло би се, мален филм, но ту је одличан сценарио и изузетни Бен Кингсли, који оживи лик друштвено неснађеног пензионера за свега два минута, човек је геније трансформације. Ово, погађате, није филм тек о ванземаљцу, већ више о старости, надасве усамљености везану за њу, о страху од болести, прихватању смртности али и живота и прошлости. Топао, лаган а пун тешких истина, филм који вешто спаја комедију и научну фантастику да исприповеда параболу о људском животу.

  Идеја трговине временом није нова у филмској индустрији. Тиме се бавио филм In time (2011) и Price of life (1987. - мени најбољи са овом темом), а постоје и литерални предлошци ове замисли. Идеја је по себи одлична, избацује се "посредник", те уместо радом и новцем, људи тргују својим годинама живота. Јасно је да има много простора за критику друштва и дубоке поуке. Овај филм, пак, то пропушта да уради. Од критике друштва (која је обећавала) сувише брзо постаје акциони научно фантастични трилер (што је океј али само то - океј). Прича води (неизграђене) ликове, уместо да ликови воде причу. Мало су се искупили на крају али опет недовољно да бих био задовољан. Од добрих страна поменуо бих солидне акционе деонице са дугим кадровима; добру продукцију; и донекле занимљиву причу али ваљда сам гледао много филмова са сличном тематиком и стилом, па ми није рекао ама баш ништа ново, од десетог минута сам већ имао идеју како ће да се ствари отприлике одвијају...Сувише

    "Night mаnager", британска мини серија из 2016, одличан је и напет трилер о ноћном менаџеру хотела, бившем војнику, који се стицајем околности и својом храброшћу обрете као шпијун, не би ли правди привео трговца оружјем. Шта је добро у серији? Прво, свиђа ми се поприлична реалност и уверљивост, па чак и добра самокритика. Трговци ратом опстају зато што је многима на врху власти у интересу да опстану (нарочито у В.Британији и Америци). Друго, сјајна глума скоро свих, Лари је одличан и као негативац. Треће, мајсторска режија, без икаквог сензационалистичког приступа и шоуа, са сведеном музиком, тишина која подстиче напетост, стабилна камера и мудри кадрови, од којих би истакао огроман зум да би се истакла и доживела тензија, као и неке огромне сцене али не бих да спојлујем. Четврто, сјајан сценарио, рађен по роману једног од највећих, Џон Ле Каре. Ако бих нешто замерио, можда сам прижељкивао више акције у последњем чину али овде су наши јунаци играли паметн

  Better (код нас преведено/прилагођено као "Отрежњење") британска је мини серија о корумпираној инспекторки која доживљава морално преиспитивање након што обећа промену уколико јој син преживи тешку болест. И после 20 година сарадње са мафијашким босом жели да пронађе не само начин да из свега тога безбедно изађе са породицом, но и да њега свргне, не би ли очистила своју савест. Ова крими-драма-трилер ми се свидела због реалности и могућности приче, сложених и живих ликова који су мајсторски изнели сви глумци, и добре напетости и непредвидљивости. Ту су и сасвим смислени, скоро философски, па и провокативни (ко уме да слуша и размишља) разговори о односу моралности и закона, о некад себичним поривима покајања - или боље рећи моралног искупљења. Ту су и здрава упозорења о опасности погрешних одлука, о потреби велике жртве зарад учињеног великог греха, али и о лепоти пријатељства у најгорим околностима. Одлична серија.

      Creator је овогодишњи научно фантастични филм којег сам са великим задовољством погледао у биоскопу. Ово је заиста филм за биоскоп. Шта ми се свидело? То што је режисер зналачки оживео насловне стране sci fi магазина уз које сам одрастао (мада сам рођен после њих). То су, дакле, насловне часописа Сириус и оног старог Политикиног Забавника док је био већег формата, па и естетику многих стрипова тог жанра француско-белгијске школе (Moebiusa, рецимо). Екстремно широки кадрови нас уводе у свет у којем вештачка интелигенција ратује са људима. Толико много прелепих локација - снимљених на лицу места, толико вештих и ненападних специјалних ефеката. Акционе сцене не прати камера која се тресе у немогућим угловима, слика је кроз цео филм перфектна, као и кадрирање и звукови. Ту је и спој руралне Кине и модерне технологије, очигледни омажи сајберпанку, море детаља у овом занимљивом свету. Шта ми се није свидело? Прича је добрим делом предвидљива, Дензелов син не може ни пр

    Најзад нека модерна комедија која има петље да искритикује друштво у којем живимо или које нам се намеће. Бил Бур је амерички стенд-ап комичар који кроз шале уме добро да оплете по модерном западном друштву. У овом филму који је написао, режирао и у којем глуми, у суштини је то преточио у причу. Ово је филм о три човека који су као средовечни постали очеви и уопште не разумеју и не прихватају модерне токове, а морали би, због добробити своје породице и деце. Свеопшта критика западне будалаштине почиње баш тамо где би и требало да почне - у просвети, да би се проширила даље. У свету где су људи преосетљиве кесе (или бар се представљају да јесу), шта год да кажеш или урадиш, повредио си нечија осећања и права. Упоредо су спремни да те удаље од друштва уколико то не прихватиш ("cancel култура"), не презајући да ти наруше и приватни живот. Филм тако чепрка по ужасном васпитању деце, лицемерним "борцима за права", наметању ЛГБТ или "еколошких"

  Outfit је одличан трилер са веома паметном причом која се своди на игру надмудривања и преживљавања. Ово је прича о угледном кројачу у Америци педесетих година који је приморан да задњу просторију своје радионице уступи ирским мафијашима као својеврсно поштанско сандуче. Лик кројача је сјајно осмишљен и одглумљен, то је британски господин благих црта карактера и надасве одмереног понашања. Јасно да му није по вољи кад га једне вечери уплету у своје послове више но уобичајено. Иако се одвија у две просторије, филм је визуелна посластица, од фотографије, преко кадрова и рада камером. Стиче се утисак да је ово екранизована позоришна представа, но изненађујуће, није. Има шмек старих филмова, било да говоримо о ноару или Хичкоковим мајсторијама ("Конопац" ми по темпу и неким мотивима први пада на ум). У суштини немам ниједну замерку, филм који вреди одгледати кад вам се јави жеља за добром, напетом причом и дијалогом.